Бранич

стр. 648.

б р а н и ч

број 19 — 24.

Пошто је дакле наведена одлука о којој је реч у прошлој свесци „Бранича 11 противна и самим одлукама Касац. Суда и јасним законским прописима, то је желети да се у интересу нашег једнообразног суђења, таква одлука у будуће не понови. Мора се уз то сажаљевати, да наш највиши суд доноси, чак и у тако законски јасно одређеним случајевима овако у основу противне пресуде. Где је онда јемство, да ће у нашој зимљи бити, по истим законима, право и сутра оно, што је тако било јуче и што је тако данас? 1 ) А.

0 ЗАШТИТИ УМНОГ ВЛАСНИШТВА у НОРВЕШ^ОЈ Првог јануара 1894. ступио је у живот у Норвешкој, на заштиту умног власништва, закон — мислимо онај од 4. јула 1893., о правима списатеља и уметника који није бог зна каквих суштином нових одредаба, у овом предмету, створио, али је опет с тога важан, што је у једно прибрао два већ постојећа закона, те тако од њих створио једну целину. Јер после укинућа наредбе од 7. јануара '1741. (која у Норвешкој беше остала у сили и после оцепљења од Данске), тек после укидања закона од 12. октобра 1857. о власничком праву уметника, настаде питање о правомоћности следећих закона, односећих се на заштиту умног власништва до горенапоменутог рока (1. јануара 1894.): 1.) закон од 8. јуна 1876. о заштити тако званог књижевног права државине; 2.) закон од 12. маја 1877. о заштити државинског права уметника; 3.) закон од истога дана о заштити ФотограФских радова; и 4.) закон од 20. јуна 1882. односно увођења једног издавачког регистра и обавезног опремања штамианих егземплара универзитетској библиотеци. Док су ова иоследња два закона и данас у сили, стопљена су прва два, као што на више рекосмо, у један једини

*) Мн би се јако обрадовади, кад би бар који од сј -дија нашег највишег суда хтео да ироговори о овоме ошптем питању коју реч. Ступци иашег диста су за то широм отворенп и то, разуме се, за сва гледишта. Уредн. »Бранича.«