Бранич

44*

број 19—24.

б р а н и ч

отр. 675.

Чл. 19. да гласи: Чл. 19. Право на тужбу противу судије за накнаду штете причињене у вршењу званичне дужности застарева за шест месеци, рачунајући од дана кад је пресуда или решење, из кога је штета произишла, извршним постало ; а ако пресуда или решење није оштећеном нредато, онда од кад је оштећени за штету сазнао. Судија се овом застарелошћу може бранити све донде, док пресуда којом се осуђује, не постане извршна. Чл. 20: да гласи: (По старом чл. 34.) Чл. 20. У случају §. 43. закона о чиновницима грађанског реда, и допуне овог параграФа од 15. јуна 1864. год. (Збор. 17. стр. 23.), казниће се и судија дисциплински. Чл. 21. да гласи: Чл. 21. Дисциплинске казне за судије и председнике судова јесу: 1. Писмени укор; 2. Новчана казна; 3. Премештај у други суд или у другу струку; 4. Стављање у пенсију, и 5. Губитак службе. Чл. 22. да гласи: Чл. 22. Казну укора изриче председник или судија који га 110 старешинству заступа, и то за мање кривице, за које је или сам сазнао, или по достави са стране, или по захтеву Министра Правде. За кривице које прелазе круг његове надлежности, председник послаће акта са извештајем Министру Правде који ће даље поступити по чл. 25. овог закона.