Бранич

1*.

БРОЈ 1.

ОБРАЗОВАЊЕ НАРОДНЕ ОКУИШТИНЕ

СТР. 3.

септембра 1870 о изборном закону скупнгтинском, било је предложено из средине посланика, да им буде допуштено искупити се п без владаочевог позива, ако владалац не би хтео сазивати Скупштину. Али тај је предлог пропао услед владина отпора. Влада се служила овим разлозима. Шта би вредело посланицима што би се и без владаочевог позива могли искупити, кад владаоца нико не може натерати да нх као Скупштину сматра, да њихове састанке отвори, да им упућује предмете на решавање п т. д.? Какве би се користи имало од самог њиховог присуства, ако би их владалац оставио без икаквог иосла ? У осталом опасност је ирошла да се Скупштина неће уредно сазивати. То се могло дешаватн донде. докле је њој у свима питањима, припадао само саветодавни глас. 'Гада Владалац није сазивао Скупштину поглавито с тога, што је нмао начина да и без ње, а са Саветом врши све државне послове. Али, од'садашњег Устава, Скупштина је заузела место Савета. Без ње се не може издати ни један закон, без ње се не може доКи до новог буџета и т. д. Кад је не би сазивао, Краљ би се убрзо нашао у немогућности да врши законодавну власт, и да чини издатке из државне касе. С њом он може много внше него без ње, и у тој тесној везп између њега и ње налази се јаче јемство за њено уредно сазивање, него у свим законским прописима. Краљ сазива Скупштину указом, о коме је дужан саслушати Министарски Савет, а који треба да иремапотпнше министар унутрашњих дела (чл. 80 И. 3. С.). У том се указу означује „1. дан у који ће се сазвати Скупштина; 2. место где ће се сазвати...« (чл. 81. И. 3. С.). Дан или место скупштинског састанка, одређени једним уКазом, могу бити промењенп другим. Место шта више може бити промењено, и пошто се Скупштина једном састане. На пр. указом од 17 септембра 1875 било је наређено да Скупштина, сазвана испрва у Крагујевац, и која је већ била почела ту радити, настави своју радњу у Београду. Краљ је нотпуно слободан у нзбору оног места где ће сазвати Скупштину. Строго узев, то место не би морало бити варош. Скупштина би се могла држатн на пр. у Топчидеру, као што је и бивало пре данашњег Устава. Могла би се држати и у ком манастиру и т. д. По Уставу од 1835 Кнез је одређивао место скупштинског састанка, али не и дан. Дан је био одређен самим Уставом. »Скупштина Народна купи се сваке године по један пут о Ђурђеву дне..'. к (чл. 84) По закону од 1858 Кнез је одређивао и дан и место, аЛи не сам, већ споразумно са Саветом (§ 8). Закони од 1859 одузели су, једшш ударцем, ту власт и Кнезу и Савету, утврдив једном за свагда да се Скупштина има састајати о Малој Госпођи у престоници. Закон од 1860, допустио је Кнезу да изузетно сазива Скупштину и ван престонице (§ 3). Закон од 1861 дао му је право да он у