Бранич

СТ1>. 30.

Б Р А II II Ч

БРОЈ 1 .

сијска администрација одређује, а могу се и извесии спо.бни знацп узети за законску основу, па по њпма срачунати величину прихода. Сваки од ових пачина има својих мана н својих врлииа. Властита пријава, и крај најбоље воље п савесности иореских обвезника ие може се узети као једини основ за наплату пореза. Као што смо поменули, врло много њпх, нарочито у нижим класама, ни сами не знају тачну циФру оног прпхода на који се распоређује порез. II неписмени људи, па и они који о својим дохоцима не воде никаква рачуна, знају обично колпко су добили за једап дан, недељу нли месец, али се норез распоређује на годишњи нриход, а њега је тешко пзрачунати, ако се није уредно бележило све што је ушло у касу. Ну, ма да појединци врло често не знају тачно свој приход, ретко се догађа да нз тог незнања пријаве внше но што имају. То ће учинити само или несрећни трговци у намери да нодигну себи кредит, нли још несрећнији очевп да боље удаду своје кћери. Алн су п ти случајеви ротки. Међу тим лажне пријаве тако су обичне, да се већ и не смеју сматрати као грдан грех. Чак бп и реч непоштен бнла сувише јака за оне којн лажно пријављују суму својих ирнхода. Иначе би велпки део становника најобразованнјнх народа бпо скроз непоштен, н то нарочито интелигентнија класа тако зв. либералних занимања. У Пталији од 100 адвоката, лекара, архитекта, сликара, вајара и т. д. једва ако бн један пзбегао ту незгодну квалиФикацију. За то се иисци и ие усуђују бацати увек кривицу на пријављаче. Свему је крив порез. За Мас-СиИосћ-л то је »порез на часност п награда за кривоклество." За Џ. Ст. Мила. он највећма терети поштене и савесне. У1ак н Гледстон јој пребацује да највшпе доприноси кварењу добрих обичаја. У истом смислу СегписћГ врло га јако карактерише : „снстем иријављнвања је позив на лаж, изазивање на превару, школа за реорганизацију« (Јоигпа1 сЈез Есопопп81;е8, 1886, IV. 287.). У одбрану онпх што лажно — или боље рећи нетачно — пријављују, наводи се често, што и други исто раде. Према томе надметање не би било корисна ствар само у добрпм делпма, већ и у варању. Трговци имају још понајвише „олакшавајућих" околностп. Онај којн внше вара, плаћа мањи порез, и иошто му је онда и чист