Бранич

стр . 40.

б р а н ii ч

број 1 .

3. Правилник о уређењу угарске влжти (одн. надлештва) за иловидбу ио Доњем Дунаву, 4. Парочите одредбе о иловидбеној иолицији на, делу Дунава,, који иотиада иод врховни надзор угарског иловидбеног надлештва у Оршави, 5. Правилник о сировођењу (крмањењу) бродова на Ђердаиу и другим брзацима Доњег Дунава. Први од ових иравилника има 5, други 16, трећп 16, четврти 18, а пети 12 §§-а, н првп утнсак који вам остаје пошто их све прочитате, у томе је: што пх је угарско Мннистарство Трговпне издало на основу својих властитих побуда, и без претходног споразума с осталим обалским државама, што је протпвно одредбама чл. СХУ1 Бечкога Конгреса, чл. V и VI Лондонскога Уговора од 1871,и Чл. и 1јУН Берлинскога Уговора. Истпна је, да овај последњи »поверава Аустро-Угарској" брпгу »да пзвршп радове намењене отклањању препона (С на Ђердапу п његовим брзацима, зајемчавајући јој »пр аво да удари ирнвремене намете (таксе) ради покрића издатака учињених на ове иослове." Алн нп из текста овога уговора, нити нз одредаба других међународнпх уговора не излази, да Аустроугарска (а још мање сама Угарска, за коју Међународно Право једва и зна) може једнострано обуставити или чак и поништити права осталих обалских држава на реченом делу ове реке, која оне имају како у погледу израде и вршења правилника о нловидби, тако н с погледом на утврђпвање такса, намењених порсрићу издатака учињених на радове око утврђења овог дела Дунава. Делимичне измене, које су у току друге половпне XIX столећа извршене с обзиром на пловпдбу по Дупаву, ннсу измениле најглавннје основе међународног речног законодавства, ннти су то могле учиннтп; а ови би били у ствари уништени, ако би се појединој обалској државп допустило, да наново нориче пли спори осталпма њнхова нрава, зајемчена им у свнма међународним актима, којима се у наше време уређује међународна речна пловидба. Истина је, да су Аустроугарска п Турска после Лондонског Уговора образовале 1873 једно мешовнто нзасланство, са задаћом да се споразумеју о Ђердапу и његовим брзацнма. АЛи се овн интимни преговорп не могу сматрати као међународнн послови, а још мање они могу нмати обавезну снагу за друге државе, које за њих и за