Бранич

отр . 58.

в р а н ii ч

број 1 .

Један инспектор завода 30 ) могао је рећи: „са вишим заводским системом, у извесним околностима довољно је двадесет и четири часа затвора, да ироиадне једна егзистенција Шта би могло нзаћи друго из Оног жалосног мешања човека, који је први пут осуђен, са најгорим повратницима, који су похитали да постану проФесори новим рекрутима, да угуше код ових добре инстикте, и наругају се њиховом кајању, гледајући себи заслугу и славу у њиховом сопственом кварењу? Прост здрав разум довољан је, да покаже да се у сличној средини утицај врши одоздо горе, и да најпокваренији логички дају тон и господаре другима. Није један ушао у затвор. пун туге због своје кривице и стида од осуде, а изашао покварен свакидашњим примерима и наставом, зрео за поврат. Додајмо томе да колективни затвор потпомаже споразуме и кривичне планове, да ослобођеног излаже стиду од доцнијег сусретања са својим старим друговима из затвора, и свакој потери због тога, да прави тако још већу тешкоћу за поновно увршћење у друштво, па ћемо разумети што се тражило да се на извесне категорије преступника не примењује казна, која је тако противна свом циљу. 19. — Ово врло оправдано неповерење према затвору инспирисало је систем, који ћемо студирати. Додаћу ипак, да би сваки ма какав систем, од сада, који би тежио да умањи улогу затвора, био само полу лек: ма шта да се ради, затвор ће остати резервисана казна за највећи број преступника општег права. Као што је допуштено желети више обазривости у његовој употреби, тако исто треба пазити: да нас реакција противу затвора, не учини сентименталним, а то би била друга опасност. Исто тако, реФорма затвора, поред Беранжеовог закона, опет нам се ставља у дужност ; и она треба да остане прва брига свију оних, којима је на срцу. не да се угуши поврат, јер не смемо се варати таквом илузијом, већ бар да се умањи његов број. Г Л А В А II Теориско и критичко испитивање начела о условној осуди. 20. — Допуститп судијама да воде рачуна о специјалном положају почетних преступника; поштедити ове, колико је могуће

30 ) Питао сам једног осуђеника, који је нотанио доста дела, врдо вешто и са таквом енергијом, која зачуђава: где си ти тако добро научио занат?« » у централи, одговори он, шумовитој земљи. <( Шумовита земља, јто је завод за прогнанике у Клерво-у. (г. Ви Сатр. Рат МепМаагЛ стр. 97). У дискусији о закону од 28. јула 1894. г. о кажњењу анархистичних дела ноново је расветљена опасност од пропаганде, коју врше у затвору најгори злочинци. У њој је решено, такођер и то, да осуђеници ове последње категорије сами за се издржавају затвор.