Бранич

стр. 60.

б р а н и ч

број 1.

Под овим је одношајем инспириеан нови систем старом казнимошћу, коју су сачували или увели модерни законици, оиоменом. Из ове две комбиноване идеје постала је теорија, чије су ово опште црте. II. Механизам уеловне оеуде 23. —• Судије, пред којима су извесни преступници пошто су их огласили за криве, и изрекли казну, коју треба одмах да издрже, овлашћени су да изјаве да ће се извршење казне одложити за извесно време. Ово је оиомена. 2. — Ако по истеку овога периода, осуђени буде испунио извесан услов доброг владања, биће деФинитивно ослобођен од извршења казне. Осуда сама. сматраће се као да не постоји. Ово је награда за поправку. 3. — Ако, напротив, за време овог истог периода, преступник не испуни предвиђени услов, одлагање ће престати : казна ће се непосредно извршити, и он ће је издржати уједно са оном, која долази за другу кривицу. Овоје претња и санкција пренебрегнуте опомене. 24. — Тако дакле оиомена, иериод иробе, и на послетку награда или казна, према томе, да ли ће се осуђени владати добро или рђаво, то су три термина условне осуде. У овоме је принцип. Ну, има још доста спомоћних одредаба. ,25. — 1. Благодејање на такву осуду, могу имати само извесни почетни преступници, који се, осуђују на затвор или на новчану казну. 2. Одлагање се односи само на главну казну и не распростире се на друге последице осуде (споредне казне, трошкове и накнаду штете ; судску кривичну буквицу). 3. Период одлагања је пет година. 4. Услов је одлагања у томе: да осуђеник, не буде и по други пут осуђен на затвор или какву тежу казну за злочин или преступ казном по општем праву. Са гледишта законодавног о свима овим одредбама може се водити интересантна препирка. Испитаћу их доцније ; 32 ) ма да су споредне, ове одредбе, ипак имају 'велику важност у систему условне осуде, чије је дејство у неколико у вези са решењем, које је дато овим одредбама у законодавству.

зг ) В. главу III овог дела.