Бранич

стр. 62

б р а ii п ч

број 1 .

ваца, а оно бар код великог броја (законско је праштање условно). 34 право морално зло, које циља да кривца поправи исто онако као што би то могла да учини и стварна казна. IV. Општи поглед на реворме, које је произвела нова установа. 28. Сад можемо видети, како условна осуда остварује главне реФорме, које сам показао на челу ове главе. а). Судијина је власт увећана у том смислу, што овај има у будуће на расположењу средство, да више индивидуалише казну, и води рачуна, кад суди почетним кривцима, о њиховом моралном стању и изгледу на поправку; који показују. Са случајним се дакле, преступницима поступа са свим специјално, као што се обратно поступа са преступницима из навике. б). Бешчасна казна затвора не сналази онога, који се јавља први пут на рђавом путу. Устежемо се, да му отворимо апсанска врата; довољно је што му их показујемо, а ако треба, да му пх отворимо једног дана, то ће бити за то, да покаје кривицу. На тај се начин избегава оно декласирање из друштва и губитак угледа, који претварају у друштвену опасност лице, које учини погрешку једино из слабости. в). На,јзад, сама игра устапове уништава кратке казне. Збиља, биће једно од ово двоје: — или ће се условно осуђеном лицу са свим збрисати казна, и тада је кратка казна, која би га можда покварила, корисно замењена претњом казне, чијих пет година доброг владања, дају јемство за сталну поправку, што показује реФорматорску вредност установе ; — или ће условно осуђени изгубити благодјејање одлагања, и онда ће издржати две казне, које уједно, дају боље резултате са казненог гледишта. С друге стране, и судије ће требати да се покажу строжије, јер од кривца зависи да избегне казну: какав је разлог дакле, да у будуће казнимост не буде сразмерна преступу?

За овим г. Трепо, прелази на историјско и упоредно законодавство о овом питању, критичко испитивање начела и разних мера, предложених у истом циљу, испитујући детаљно систем условне осуде. Из напред поменутог узрока — малог простора овога листа није могућно то све овде изложити. Напомињемо само, да су се 31 ) Скрећем пажњу при овоме, да су покушавали да казнену застаредост оправдају идејом: да кривац испашта своју кривицу страхом од казне и кајањем. фа11оп. Вгер. РгевспрИоп $ 2. Ваггаи! II стр. 86.)