Бранич

број 2.

о порезу на приход

стр. 135.

више доносити; оп је, дакле, био најнотребиији за васпостављање буџетске равнотеже. А то се одмах показало, јер и крај огромнпх посредних пореза, деФицити не беху ишчезли. Инком-таксу је требало бар привремено задржати, па се постепено смањивањем стопе и ослобађањима на све широј основи могла са свим укинути. Овако, после извесног времена није се имало куд, већ је ва.вало бирати између сталног деФицита или пореза иа приход. Око 1842 год. инглеска влада имала је да извршн две велике реФорме: Финансијску и економску. Роберту Пилу, првом министру, пало је у део да изврши и једну и другу. После дугог размишљања изнесе он једног дана пред парламенат предлог о васпостављању Инком-таксе. Цео свет би јако изненађен, јер је Пил свој план израдио у највећој тајности. Опозиција је била велика и у парламенту и у земљи, али се није имало куд. Инком-такса беше још једино средство да се учинн крај деФициту, који је сваке године прелазно 50 милиоиа динара. Пред тако јаким разлогом опозиција је морала попустити и Инком-такса би примљена, али само за 3 године, јер се мислило да ће за то време нестати деФицита. Год. 1845 она би усвојена још за 3 године, јер је тешко било попунити на други начин празнину, коју би она иза себе оставила. Тако с године на годину, дор; најиосле овај толико омрзнути порез не би примљен дефинитивно 1861 год. Основ Инком-такси од 1842 г. положен је био у главном још 1803 год. Тако, и овог пута налазимо њену поделу на 5 листа према различном извору прихода. Та подела вреди и данас. Ево тих листа : Листа, А садржи порез на приход сопственика непокретних добара (кућа, земаља, итд.). Аиста В садржи порез на приход оних обвезника који заузимају неиокретна добра. Прва листа терети сопственика, а друга закупника. Листа. С садржи порез на приход од интереса, ануитета, дивиденде итд. државних иапира. То је у теорији чувени порез на ренту. Листа, 0 обухвата порез на трговачки и индусгријскп приход. Амо спадају све годишње добити и зараде које произилазе од обављања какне трговпне, индустрпје