Бранич

број 2.

књижевни преглед

отр . 17?

* Гра6а .рЂ В. 9. Римское Право во исторш международно-иравовихЂ ученш. ВЗрке†(ТМпограФЈн К. Маттисена 1901. в. 8°. XII, 293. Госп. Владимир Храбар, чије име иије непознато нашим читаоцима, а који је већ од неколико година професор Међународнот Права на свеучилишту у Јурјеву (старом Дорпату'. узео је на себе тежак, али у исто време и врло похвалан задатак, да у овом своме делу изложи улогу Римског Права у историји међународно-нравне исторпје. или да бар укаже прстом па путове којима је ово право угало у уређнгаање, потпуно туђих му међународннх односа. Да би ту своју сврху постигао, он је изучио и изложио основе Међународног Ирава у списима легиста XII—XIV столећа., којп су у велико били учптељп п претече » IV самоме Хугу Гроцију. У том ногледу писац пам у свом предговору вели још л ово: „Овде истакиуто пптање тесно је везано с прпмањем Римскога Прагаа од страие нових европских парода. Оно нам предс.тавља једну од најмање расветљеиих страна тога прпмања. При нзучавању овога последњега истраживачи су до сад усредсређавали сву своју пажњу особном прагау. Јавноправни ■ односи додпривани су тек узгред, а међународпопрагапп готово ппкако. Огаом раду је задаћа да расветли главне тачке тога развоја н примања, у колико се то може уочити и запазити на Међународном Праву. С тога се овде не улази у анализу посебних учења, већ се иетражлвање ограиичава једино на то, да се обележе путови и начинп, којима је Римско Право ушло у међународне односе и у неколико њима овладало." Како је овај развој у главноме завршен већ у делима легиста XII—XIV столећа, то се он у будућности прати само још толико, у колико ова утичу па позније писце. Осим увода (I—21) у коме се говори о правничком наслеђу које су европски народи примили од Рима, дело је подељено у две половпне, од којих се први бавп периодом глосатора (Акурзије и Грацијан), а друга периодом њихових следбеника, тзв. постглосатора (Бартоло и његови ученицп). Обе половине имају по три главе. Прва (22—45) нас упознаје с правницима болоњске школе и њиховом улогом у полптичком животу; друга (46—93; нам указује на зачетке Међународног Права у Акурзијевој глосп; у трећој се излажд тзв. »1'рацпјанов декрет®, и упознајемо се с његовим ирвим објашњивачима (94— 122)'; четврта (123—143) нам предочава улогу постглосатора у правосуђу и у иолитичком животу; у петој (144—167) се упозпајемо с Бартоловим временом и с његовом улогом у Међународном Праву; најиосле се у тпестој (168-233) пзлаже Међународно Правјјј како га налазимо у. БРАПИЧ 12