Бранич

БРОЈ 2.

О ОСОБНОЈ ТУЖБИ У КРИВИЧНОМ ПОСТУПКУ

стр. 105.

мом току исто обуставпти. Она ово ирекндање кривичне истраге не може учинити произвољно, већ само из узрока, које је законодавац предвидео у § 29 крив. пост. Кад истражна власт нађе, да постоји ма који основ за прекидање истраге, то она исту прекида решењем. Противу тога решења, којим се крпвична истрага прекида, особни тужилац може изјавити жалбу, па било да се дело, које се решењем расправља, извиђа по службеној дужности било ио тужби особног тужиоца (§34 крив. иост.) Особни тужилац се у овом случају има својом жалбом обратити првостепеном суду, који је ио закону од 15 октобра 1896 год., надлежан за расматрање. Пре овога закона по § 34 крив. пост. за ово расматрање био је надлежан Касациони Суд. У краткој историји развића појма кривичне истраге, коју смо раније изложили, видели смо да су постојале две супротности. У старој држави и старом праву жртва кривичног дела била је једини покретач кривичне истраге. Не само да- је истрага зависила од тужбе појединца, већ је иста могла бити и обустављена одустанком овога од тужбе. 5 ) Са развитком државне идеје, кад се држава сматрала за позвану, да, ради одржања себе као целине, мора да штити и интересе појединаца, у тој таквој апсолутној држави отишло се у другу крајност, где је држава сама себе огласила за надлежну за извиђање кривичних дела. Видели смо да овај монопол државе за истраживање кривичних дела није свуда довео до повољних резултата, јер удео, који данашња држава даје својим држављанима у вршењу њених најважнијих послова, тражи се и у области истраживања кривичних дела. Ако се пође од тога, да општи интереси, ради којих се по правилу и води кривична истрага, само тада налазе нраве заштите, ако ову и интереси појединаца такође налазе, то се онда и њима мора дати пзвесан удео у извиђању кривичних дела. Потреба и онравданост овога је неоспорна. С тога се данас у науци као правилно позитивно правно уређење истраге кривичних дела може обележити само оио, које особним лицима у извесном обиму обезбеђује удео у извпђању кривичних дела. Оправданост овога признала су и савремена зако-

5 ) А. 1,а1>огс1е, Соигн е1етеп{аћ'о с1е <1гок сИтше! стр. 464.