Бранич

отр. 228.

б р а н и ч

број 3 и 4.

проучио, не пропуштајући ни једну законску одредбу, а да јој значај са чисто војничког гледишта не оцени и он је својим устаоштвом и енергијом издејствовао, да се иста озаконе. И тако, ми сада имамо војно-кривично законодавство које ће у најскорије време ступити у живот и које ће задовољити војничку потребу, ради штићења интереса војничке службе и дисциплине, што се садањим војно-судским закоником од 1864 године никако није могло постићи. После оваквог краткога нацрта, који се тиче више или мање историјског развоја нашег војног кривичнога законодавства, да представим у најкраћим потезима поменуте законе. I. Говорећп о закону о устројству војних судова, морам рећи, да се он у основи разликује од до сада важећег судскога законика. Тако : 1., До сада су постајали војни судови по дивизијама — као првостепени војени судови и један касациони војни суд, г:ао касирајући суд, у Београду. У састав дивизијскога војнога суда, за суђење редовима и подофицирима, улазила су чЗтири стројева ОФицира и један наредник; а за суђење ОФицира, образовао се суд у сваком поједином случају према чину оптуженога. Састав војног касационога суда један је, како за ОФицире, тако и за редове и подоФицире, — и то из пет чланова внших ОФицира. У састав, како дивизијског, тако и војног касациоиог суда, није улазио ни један члан који влада правним образовањем, — судски ОФицир био је само деловођа при суду, који није имао право гласа. По новом закону о устројству војних судова, у састав првостепених војннх судова за суђење редова и подоФицпра и у састав војнога суда за официре (који суди све ОФицире без обзира на чин оптужепога, војне чииовнике и војие свештенике) улазе два привремена члана — го јест два ОФицира из строја и један стални судија •— судски оФицир ; а у састав великог војног суда, који је један над свима првостепеним војним судовима, улазе три привремена члана — то јест три ОФицира из строја и двојица сталних судија — виши судски ОФицири. Овакав састав војних судова има свога оправдања, а налази ослонца и у већнни европских држава, јер