Бранич

отр. 248.

б р а н и ч

број 3 и 4.

приход. Кад се тој суми дода 40 марака посредних пореза, или чак и два пут више, 80 марака, онда ће по рески терет за такву нородицу износити 4080 м. или 4'1°/ о . Према томе пруски ЕГпкоттепзГеиег крај све своје прогресивности није у стању да праведно распореди порески терет и то на велику штету најинтереснијег дела становништва. Вагнер чак мисли, да се овом порезу, који је за њега дегресиван, чини сувише велика част кад се назива прогресивним. Али баш и ако му се учини та част, прогресивност пруског пореза на приход није опасна по друпггвени ред. Кад се упореди с Инком-таксом пруски иорез на приход није врло продуктиван. За то има више разлога. Пре свега, ннглески је народ богатији, а Инком-такса једини непосредни порез. У Пруској има и других непосредних пореза, који доносе држави велики доходак, и тако смањују продуктивност општег пореза на нриход. Осим тога стопа пруског пореза је умеренија, а и у закон су ушле многе олакшице којих нема у Инком-такси. Финансијске 1898-9. године донео је ЕгпкоттепзГеиег 132,000.000 марака, и тај приход расте сваке године без икаквих промена у тариФи. Неколико година раније, 1895-6 год. с истом тариФом донео је 121,400000 марака. ЕткоттешГеиег нема ни онако дугу, ни онако славну прошлост, каквом се може похвалити Инком-такса, али и ако мање еластичан и мање продуктиван, пруски порез може у тешким временима учинити велике услуге својој земљи. Талијански порез на покретна добра. Порез на покретна добра, Гтроз1а шг гесИЛШ б,е11а. ггсћегга тоМ1е, како га зову талијани, разликује се у многом н од инглеског и од пруског пореза на приход. По имену се већ внди да он обухвата само покретна добра, а приход непокретних добара, то јест зем.вишта и зграда предвиђен је одвојеним пореским законима и даје држави сваке године врло" леп доходак (године 1893 — 94 — 192.000.000 дин.) Талијански порез приближава се Инком-такси тиме, што је подељен на неколико листа. Али је основ иодели други, јер су приходи у њему распоређени по листама према томе да