Бранич

ВРОЈ 5 и 6.

бело робље

отр . 451.

законодавство. За сада имамо још да напоменемо, да се правила о саучешћу морају потпуно применити и код овога деликта. Немачко законодавство тражи за појам трговине с женскињем и услов, да се дотична женска заведе на исељење из своје земље, или да у опште напусти своју земљу ради циља, у коме се она мами или врбује. Овај захтев је ушао у немачко законодавство с тога, што је ова одредба унесена у закон о исељавању, као специјални. Међу тим за сам појам трговине с женскињем, овај услов не треба стављати, јер се трговина може водити и за подмирење домаће проституције, те би онда законска деФиниција овог деликта била непотпуна. 1У Конгреси за сузбијање и укидање трговине с белим робљем. Ми смо видели на који се начин врши тзв. трговина с белим робљем или женскињем, и чему она води, те онда није никакво чудо, што је ово питање истицано и на међународним крим. конгресима. Ово се питање и не може регулисати како треба законодавством појединих држава, ако се претходно не би међу њима утврдио нарочити споразум у погледу срестава и начина, како да се томе злу стане на пут. Обим ове расправе не допушта нам да изнесемо поједине предлоге, којм су чињени на појединим међународним кримин. конгресима, већ ћемо изнети у главноме шта је предлагано и какве су резолуције донете у иогледу питања трговине с женскињем. Ко би хтео да сеупозна из ближе са радом ових конгреса и са појединостима појединих предлога, тога упућујемо на Саоиштења, међунар. гЈдружења за крив. право'). Од међународних конгреса први је узео у претрес ово питање конгрес о казненим заводима, држат у Паризу .Јула 1895 г. На томе конгресу донети су ови закључци: 1. Врбовање за проституцију путем рекламе или преваре, или употреба ових срестава да се ма и пуно7 ) МИЛћеПип^еп с1ег ш1егпа1. КгншпаИз!;. Уегаш^ип^, VIII Вс1. НеЛ 1. и 2. Вег1ш 1899 и 1900. ОиМеп^а^.