Бранич

број 5 ii 6.

о условној ооуди

отр . 481.

II. Дејства законоке рехабилитације 236. — Закон брижљиво прецизира своја дејства у погледу на кривичну судску уписницу и сноредне казне, (чл. 4 § '2 чл. 2 § 3;. Мислим да се може рећи у опште по аналогији самих ових прописа, да законска рехабилитација у начелу производи иста дејства као и судска рехабилитација. Формула: »осуда ће се сматрати као да није нп била® изгледа, без сумње , енергичнија од оне: »рехабилитација брише осуду." чл. 634 кр. пост.': Но , обе ове рехабилитације изрично су упоређиване једна с другом, у току припремних радова, који показују да је законодавац имао намеру да их изједначи у погледу на последице. Резолутпван услов нема дакле, и није могао имати за дејство то да васпостави оно исто стање, као да осуда није ни постојала, јер он{, на послетку, не бршне дело. То би значито створити амнестију у корист условно осуђеног, а то се не може допустити без повреде идеје законске. 237. — У овоме питању ограничићу се дакле на неколике кратке напомене, не упуштајуКи се у детаље, за које важе начела о судској рехабилитацији. A. — Саоредне казне и несаособности престају имати дејства од оног дана, од кога се осуда сматра као да није ни била (чл. 2 § 3 чл. 634 крив. пост). Законска рехабилитација не производи дејства у прошлости. Последице, које су већ снашле осуђеног од споредних и допунских казни не реституишу се. Б. —-'Закон овде не говори о трошковима и накнадџ штете. Извесно је да законска рехабилитација не греба ни да шкоди ни да користи трећима, којима остаје право да траже наплату њихових иримања, а по потреби, имају право да траже и то: да се дужник иринуди иритвором да. илати дуг. Ако им се не би допустио овај начин извршења, то би било од штете за њих. Сама амнестија не треба да има слично дејство. B. — Осуда се не уписује више у изводе из кривичне судске књиге, који се дају странама, (чл. 4 § 2) као и оне изводе што се достављају државним властима. Али а соп1гаг1о следује из текста и то: да осуда не престаје Фигурисати у билетенима № 2 који се достављају властима, са напоменом о одлагању, који треба увек у општем интересу, да садрже тачне антеседане окривљених. 2. — Најзад као последицу ове рехабилитације навешћемо и то; да осуда више не може да служи као основица за казне у поврату, ни за прргонство. Она није више судски антеседан, који би по закону могао бити од штете осуђеном.