Бранич

број 5 и 6.

н а ц р т 3 а к о н а

стр. 491.

Чл. 41. Адвокат је дужан примљени посао да заступа по законима и да ирава свога властода.вца против свакога брани верно и савесно. Он је властан, да све оно што је за одржање права његовога властодавца по закону потребно слободно износи и представља, као и да сва срества за одбрану употреби онако, како ће одговарати пуномоћству, савесги и законима земаљским. Чл. 42. Адвокат је дужан да чува поверену му тајну. Чл. 43. Адвокат је по правилу дужан свакоме помоћ своју указати, кад се затражи. Свако заступање које би рушило углед и част адвокатскога реда у опште, адвокат је дужан одбити. Чл. 44. Адвокат је дужан старати се, да свакп спор норавнањем сврши. А где је то немогуће, дужан је старати се да се спор ~ са што мање трошкова и у што краћем року расправи. Он мора избегавати да са знањем неистину брани или да истину изврће. Исто тако, не сме вређати нп усмено ни писмено власти, парничаре и сведоке. Чл. 45. Сваки је адвокат дужан иримити се да бесплатно заступа код државних судова лице које би поднело уверење по закону о своме сиромаштву. Ако би тако лице парницу добило, и тиме дошло до материјалне могућности, дужно је платити заступнику награду по овоме закону. Ред којим ће се адвокати таквог заступања примати, одређује председник надлежнога суда. Ко се ове ду-кности не прими, подлежи дисцпплинској казни. Чл. 46. Адвокат је дужан у кривичннм предметима (§ 10. крив. суд. пост.) примити се да брани кривца, п то са наградом, ако је кривац у стању платити (§ 334. крив. суд. постЛ, ииаче и без награде, ако је кривац сиротног стања. У томе случају, председник надлежног суда одређује ред адвоката, којим ће они заступати. Исто тако, дужан је примити се за браниоца кад га одреди стечајни суд или судија за неспорна дела. Но у кривичним предметима, изузетно од чл. 8. овог закона могу бити браниоци, ио захтеву оптуженог, и она лица, који нису адвокати а имају потребне услове за адвокате по овоме закону; као и судом одређени државни судски службеници — свршени правници.