Бранич

ИЗ СУДНИЦЕ

XI. Да ли је за обезбеђење забранол и по застарелим меничнил обвезала надлежан првостепени суд или не2 (Одлука Опште Седн. Касац. Суда). Услед захтева г. Министра Правде од 27 марта 1900 године Бр. 2745 да Касациони Суд донесе на основу тач. 2. § 16 свога устројства одлуку на горње питање Касациони је Суд у својој општој седници 26 априла 1900 год. под Бр. 3461 на основу поменуте одредбе законске донео оваку одлуку: Код менице као хартије од вредности, која је сурогат , замена новца, карактеристично је, да је, како постојање, тако и преиначење, пренашање и престанак менпчних права и обвеза условљено постојањем меничног писмена, јер менично писмено није само доказ о њеним правима и обвезама, већ је и извор и представник њихов (§§ 124. и 125 трг. зак.). Напротив, када меница по истеку пет година, рачунајући од дана, кад је протест исказан, или од дана последњег корака код суда чињеног (§ 167 трг. зак.), постане облигационим дугом према пропису другог одељка § 928. ж. грађ. зак. он тада губећи по самом закону карактер меничне обвезе, служи само као доказно средство о обвези, која. није везана. за менично иисмено, и која се не само овим иисменом, већ и другим доказивати може. Па како оваква застарела меница не може представљати трговачки посао у смислу тач. 6. § 17 устрој. тргов. суда, те да би трговачки суд био увек надлежан за суђење по њој — тач. 2. § 16. истог устројства — то се с погледом на наведено, нацлежност суда за решавање о обезбеђењу — забрани по застарелим меничним обвезама има одређивати не по меници, као доказном средству, већ по природи обвезе, коју она доказује, и према томе, за решавање о забрани биАе надлежан редовни ирвостеиени суд, ако је тражбин а грађанске ирироде , а на иротив, трговачки суд, ако је тражбина трговачког карактера т. ј. тражбина, која иотиче из трговачкогиосиа,аисолутнеилирелативнеирироде ^§ 16. устр. трг.судаЈ. , в , Д. Н. С.