Бранич

број 5 и 6.

књижевни преглед

отр . 539.

Две новв расираве о.Америчком ир&ву. ЕтИе гЧоо/чмЧ: адвокат при Апелац. Суду у Брислу, који је већ познат са више својих радова на разним гранама правне науке, штампао је у последње време две студије, једну под насловом „И/огвашваМод јисИс1а1ге с1е Ме\у—уогк ап XVII 81ес1е К . другу под насловом: »Ба поиуеПе (1 ог ) Гес1ега1е с!еа Е1а18 — Ипј.8 8пг 1а ГаШИе". Овај последњи рад прво је био публикован у у бриселском часопису »Еетие <1е БгоН; 1п1;егпа1;10па1 е1; Де Бе^в1а1;1оп сотрагег®, па је по том посебно оштампан. У њему г. 81;осдиаг1; даје историски преглед северо-америчкога законодавства о стецишном поступку, и говори у кратко о најновијем закону од 1. Јула 1898. (по новом) којим је знатно олакшан дотадашњи положај дужника под стечајем. Интереси трговине и хуманитарни обзири били су разлози те је раније законодавство замењено новим, које штити несрећнога дужника од грабљивих поверилаца. Те две врсте разлога изнели су сенатори 81;е\таг1; и Но1 ;сћк188, од којих се први овако изразио : »Докле, најзад повериоци, ти гавранови, лишени су њихових жртава!" А Г. Но1:сћк188 је казао : »Нови закон је не само израз наншх осећаја човечности, већ још и израз наше трговачке мудрости." Ж. П.

Павловић др. Драг. М. Аустриска, владавина у Северној Србији (од 1118—1139). Београд (држ. штамиариј.чј 1901. в. 8° 158. ПроФесор новије историје на Великој Школи, писац ове књиге, не бави се први пут сада владавином Хабсбуршкога дома над Србима, и судећи по досадашњим му радовима очекивати је да ће он на том пољу продужити да ради и даље. Грађу за овај свој спис он је црпао из бечких архива, и он је првобитно објављен у Гласу Сриске К-раљевсне Академије (књ. ГХИ и 1 ј Х 1У), од куда је прештампан. Такав постанак књиге је и узрок, те нам није дат ни у почетку ни на крају књиге преглед њена садржаја. У њој има пет глава од којих је у првој изнета Администрација (1—53), у другој Црква (53—83) у трећој Привреда (53 —115) у четвртој Финансија (116—152),. док се у последњој говори о резултатима аустриске владавине (152—158). Ми најтоплије препоручујемо ову расправу читаоцима Бранича, јер ће поред уређења судства у Србији (одн. Београду) наићи у њој на многу, у сваком погледу врло поучну грађу. При читању њеном наметнуће им се несумљиво размишљања, која ће довести до упоређења с данашњом управом Аустроугарском у