Бранич

број 5 и 6.

клпара при куповини

стр. 385.

закључивања била је ио све индпвидуална. Али са с1. 17. С. IV. 21. од 528 год. наређује Јустинијан да се поред овога куповнна може нзвршити и писмено. 8сг1р1ига је била облпк закључпвања куповиие, с њом је и она била перФектна. Све радње странака пре извршене 8спр1;игае бпле су по све прелевантне на право; странке се нису морале држатп тога; могле су и одустати; једино с једним нзузетком: ако бп се ара дала пре иззршене зспрћлгае као доказ, да су партнје намеравале куповину, па би што доцније одустале — не би хтеле да и пнсмено напишу, на шта су биле овлашћене —■ у том би се случају губиле као н код веридбених уговора. Оно исто значење, кој<^ је нмала ара код веридбених уговора, придато је са овом конституцијом Јустинијановом сад ари и код куповине. Римско право с&мо зна за ове две врсте арнне: једна је била доказ сопвепвиз-а, а у исто време и свршеног уговора, друга пак само сопвепбиб-а, али ова је иоред тога имала п своје пенално значење — тим се хтеле да приморају странке, да сопкензиб п пзврше, пошто овај сам по себп нпје имао прпнудну закоиску силу.

По грчком праву куповина је већ у доба ТеоФрастово била консенсуални уговор; а сопс1ис1ло 1осаИо још у доба Аристотелово. Ара је и овде само пратилац консенсуалних уговора, алп се она, као што ће се впдетп, са свим другаче развијала, но што је случај бно у римском праву. 0 њој се прво говори у Аристотела у политици I, 4 , 5 . Арин је задатак био, да докаже и утврди, да је нзвршена перфекција уговора —- дакле конФирматорна — она је била »1е бјдпе е1: 1а ргеиуе с!е 1а сопс1и810п с!и соп1:га1: <( 18 ). Алн у ТеоФрастовом Фрагменту с1е 1е§1ћи8 поред овог значења ара има и још једно друго : она не само да се даје као доказ свршеног уговора, аггћа соп^Ггта1огт — већ се даје код перфектног алп с тим, да партије могу и одступитн од њега, ако ру раде да ару изгубе; — аггћа роеппепИаИз. Главно да се обе давале код свршеног уговора као доказ, само с том разликом, што се у другом случају могло одступпти од уговора, ако би се хтело да се она изгуби. У римском ираву

18 ) ВаМетег, 1е соп1га* с1е уеп(;е а Аићепев.