Бранич

број 5 и 6.

капара пги куповини

стр. 387.

ПРАВНИ ПРОПИСИ О АРИ (цо римскол нраву) У ОПШТЕ О АРИ Горе смо изнели, да се ара у опште даје уз консенсуалне уговоре документирајући или иерфекцију уговора, или само намеру странака односно уговора, који ће се тер; у будућности закључити, и да се при том давала или само као аг^итепШт перфекције нли као казнимо н принудно средство, ако би се што хтело одустати или од закљученог уговора или тек оног који ће се закључити. Према том ара је или конфирматорна, т. ј. ако се даје код свршеног само као аргуменат перфекције; или иенитенцијалне, ако се даје уз свршени али ако је у исто доба странкама допуштено, да одустану од уговора губећи је; или иенална, ако уговор још није свршен, а ара служи као принудно средсгво. Римско ираво знало је само за коНФирматорну и пеналну 21 ); да бисмо изнели деФиницију о њој, ми ћемо издвојити прво заједннчке елементе из обеју врста, па ћемо по том изнети и иарочнте особине сваке поједине. Кшаром, коју даје нарочитим уговором куиац иродавцу у својину, доказује се иристанак иартија односно каког иравног одкоса 22 ). 21 ) У грчком конФир.маторна и иенална; у старом немачком конФирматорна и пенптенцијална само по дродавца, али не и по купца, који }е могао одустати не гуоећи је, види 2еипхег 81исНеп гиг луез^оЉсћеп Оезе^ећипЈ*. N. А. Гиг (Не Ое8сћЈсћ(;е В(1. 24, и НеииЈег, Беи^сћев Рпуа&есћ!;, Вс1. I. р. 81 зј*. - г ) У кратко ћемо овде нзнети мпшљења и других о ари и њеној правној природи. По МиШег, бедиезНаИои ипс! Аггеа4, II ВеПа§е, ара је залагаље у најшпрем смислу те речи. даје се у својину бић &с!о Шииае; онајерЈеално осигурање, јз ^пиз. Оп мисли , и ако то ничим не може да докаже, да Гас1ит Д<1ис1ае не само да се даје иоред тапмраИо и 1п јиге севвго, већ и поред 1га<1Шо; 5аш је ара за то најОољи доказ, како он мислп. Протпв њега нарочито НеввАог^ег, 1. с. I Уе8Гр1ш1, (Нзв. с1е аггћа и ВегпЂигд, Р1аи<1гесћ(:, I, р. 95 По Јадетапп, Сгаи^аће: »еше <1ет 61аић1^ег <1игсћ ассеззоггвсћеп Уег(га§ бит Веуе1б етез Наир1уегЈга^б ћеб1е11(;е басће, лте1сће ги^Мсћ етет о<1ег ћеМеп Соп1гаћеп4еи <1е8 Наир1уег1га§в 1иг <Пе апз Лезет ШеззепЛеп Рог^епш§еп ете та(;ег1е11е (пасћ Уег8сћ1е<1епће11 <1ег Га1е уег8сћ1е<1еп §еаг1е1е) 81сћегћеИ јје^аћг!;. Он је најжешћи Зраннлац Мутерове теорије, у историји развића аре угледа судбину скривености и смућености, коју је тек расветлио и објаснио Мутер. Он мисли да је ара у новијем римском праву што р1§'пиз старијем, паралелни институт р1§пиз-у, којег су избациле саме прилике и доктрина правна. А даље: и ако су историски сличне, ипак ирактично различите. Па како она није ништа друго до реално осигурање, то и он одоЗрава такозвану а гесгргоса, о којој ни ионена у тексту; истина, мало даље вели, да је правно не треЗа допустити; и т. д. ЂетЂигд, АгпсИз, РисШа, у пандектама За^гдпу у облигационом нраву називљује (»ВебШгкпп^вппие! <1ег СопН-асће*'. ПротиЈ! овога нарочито Весктапп, КаиГ). I и II В<1.