Бранич

БРОЈ 5 И 6.

капара при куповини

стр . 389.

Ара се враћа давцу, чим би разлог отпао због ког је она дата, сем ако бп се могла урачунати, дакле или чим се уговор пспуниоу или ако се од њега одступило 111111ио сопбепзи или ако се не би могао извршнти, а нико због тог није крив, или ако уговор не важи. Ара бп се тражила или са асМо ет11 или са сопсНсНо 81пе саива или ех 1е§-е према том да ли је уговор перфектан нли не, да ли се нсиунно или не. У 1. 11. |. 6. Б. 19, 1. вели се: „18 срп \ јпа епп1, аггћае пот1пе сег1ат 8иттат с1есШ, роз1еа сопуепега!, п! етИо Јггћа ИегН; ЈиНапиз ех ет!о а§1 ро88е аћ, и1 аггћа ген1Ј1иа1т% иШетс]ие е88е асИопет ех етНо еИат ас1 сИ81гаћепс1ат, 1п§иИ етИопет. Е§-о Шис! (риаего: 81 аппи1и8 с!а1и8 зИ, аггћае потте е1 8еси1а етНопе ргеИосЈие питега1о е1 1гасИ1а ге аппићгз поп гесћа1иг, СЈиа асИопе а§*епс !ит еб!, и1гит сопсћса1иг С|иа81 оћ саиаат с!а1иб 8Н е1 саива ИпИа зП, и! л его ех ет1о а§епс1ит р1? Е1 Јићапиб сћсеге! ех ет1о а§1 ро88е; сег1е еИат сопсћс! ро1еге1, СЈсиа јат ете саиза арис! \ г епсћ1огет ез1 атш1и8". (II тако онај који куиује виио и дао пзвесну еуму као ару, ако би се дбцније уговорило, да не важн куповина, Јулијан држи, да се може помагати тужбом ех етНо и зарад р;уповнне г;оја треба да се поквари. А ја пак питам: ако се тто прстен дао, каб ара, пошто је свршена куповнна, цена нлаћена и ствар предата, а прстен се пак није вратио, којом акцијом треба тражити, да ли са сопсћсИо оћ саибат с1а1огит или са ас11о ех етр1о ? Јулијан је рекао да се а. ех етр1о; а међу тим је извесно да се може и са сопсћсИо, пошто је сад прстен без разлога код продавца). На завршетку да поменемо и то да су њу због из^весних сличних особина веома често мешалн и са другим правним институтима; понека њена црта била је довољна па да се одмах сличност изведе 111 1о11о. По највише је то био случај са аром п р1§пиб-ом; у стнх неправника, који су оставнли што о ари,. (ТегепИиб, Р1аи1и8, 1бШог) ово је редовно; њима се најзад не може нп замерити; али о то су грешили и многи правници. 1Јп1егћо1гпег мисли, да је она нека врста осигурања, да служи г;ао залога, да би се уговор испунио, ЗаЈтабШб, да је §епи8 р1§пог1б; ара је р1 §пи8, али не и обрнуто. Д т ообЛ ара има 1П81аг р1§попб; Вггиг, цн.б је арин слично залози осигурање; Ми1ћег: реално осигурање у најширем смислу