Бранич

број 5 и 6.

капара прн куповини

стр . 391.

У 1. 1. С., 4, 45: ,,и1, 11181 т1:га сегЈит 1етриз рге[111111 1:и188е1; ех8о1и1",ит, етћпх аггћат регс!егек а (а ако се што цена не бп платнла у пзвесном року, па р;упац изгуби ару). У 1. 2. С. 4, 45 : „рег-1ес1:ат етМопет аЦие ет1аопет ге 1п1:е §та ^апкип рас1ло е1; соп8еп81 ро88е с Н 88 о 1\ г 1 соп8Ш. Ег§-о 81 срискзт аггћае пот1пе аигит с1а1ит 8ћ, ро1;е81; ћос зоћгт 8есипс1ит 1к1ет расМ гесирегаге, 81 уего раг!ет ргеШ рег8о1у181;1 (( (Познато је, да се свршена куповина може и покварити уговором и пристанком, ако је ствар остала читава. Даг;ле аг:о је што као ара дато злато, можеш ово и натраг потражити, јер тако му је по верп и поштењу. Ако би се што већ нешто од цене дало).... Ова су места довољан доказ, да су њу у римском праву разликовали од »отплате«. Разлика је измеђ њнх у том: што отплата претпоставља свршен уговор од ког се више не може одустат.и; код аре није то случај; овде је још неизвесно да ли ће партнје и испунпти оно, што су обећале: али ара носи у себи клице, да негда постане отплатом: и то онда, кад је уговор перфектан соп8епз1 и кад је ара истоветна са главном тражбнном ; али овај случај није тако чест. 11о Савињију је она конвенционална казна: ово и ако би се и могло рећи о пеналној, не може важити никако за конФорматорну.

5^гтћа сопКгша^опа Чим је пристанак партија (сопзепбиз) довољан за перФекцпју уговора, ара не само да документује прво, већ у исто и перФекцију уговора. То бар вели и Оајиз у Јиз!. III, 139. р. (а и у рг. Ј. III. 23. Јустинијан према њему) : пат с{иос1 аггћае потјпе с!а1;иг, аг§итеп1ит ез!; ет11оп18 уепс1Шоп1з соп1;гас1;ае; п у 1. 35. рг. Б. 18, 1: „с{иос! заере аггћае потте с1а!иг (рго етНопе), поп ео регНпе! диазј з1пе аггћа сопуепст шћП ргоИс1а1;, 8ес1 П1; еуШепИиз ргоћаг1 роззћ, сопуеп18зе с1е ргеНо«. Да не бнсмо понављали све оно, што је горе речено о ари у опште — што и за ову важи — ми ћемо