Бранич

Г.РОЈ 5 II 6.

КАПАГА ПРИ КУПОВИНИ

стр. 393.

већ да бн имао права и да ару задржи; овом се изрично иротпве наведена места, где се вели, да би кунад чим бн одустао, изгубно ару, а нпгде нп речи о том, да би се могао присилити да испуни уговор и да изгуби ару. 0 другим спорнпм спореднпм питањима односно аре н 1ех сотгшззопа којн нарочпто ВигсћђагсИ, 1ос. сИ. којн је о том нзнео све што се могло према изворима.

^отћа роепаНе Најспорпије питање о ари до сада је било то, како ли 1. 17. С. 4; 21 са рг. Ј. III. 23. и 1. 76. ВазП. 22, 1. треба објаснити, пнтериретирати; да ли је ту иоменута само пенална ара пли п пенитенцијална поред ове ; сваки ко се подухватпо да решн ово пнтање, изнео је своје нарочито мишњење, тако да данас готово постоји читава литература само о том; пре него што пређемо интернретацији самог места, ми ћемо у кратко изнети најважнија мишљења и на завршетку иоменутп, од куд и за што су она понпкла. У средњем веку већина пнсаца држала је, да се овде говори о пеннтенцијалној ари 33 ); и то односно уговора којн је бно закључен зше еспрШ; алн чнм би се то допустило, одмах би се морао напуститп п основни принцип римског права, по ком се од уговора није смело — без разлога — одступити, чим би бпо перфектан. Против овог мшн.вења бплп су многи ; ови пак држе, да су сва ова места „емблемп", пнтерполације; илп да се само односе на уговоре који ће се писмено тек закључити; алн не и на уговоре, који су већ усмено зак.вученп. У новије доба бране иенитенцпјалну ару међ осталима и Вд.ге&1е, 1ос. сИ., он полази са гледишта, да је и у рнмском праву, као и грчком бнла она призната; да је важпла као обпчај све до Јустинијанове констптуцнје, кад је и законски иризната; у осталом покушава да грчком аром из ТеоФрастова Фрагмента објасни и

Литература о том код 11<ш1егђаећ, (Нез. <1е аггћа, с. СХ1У. у остадом. до скора се није ни правида раздика измеђ иеналне и ненитенцијалне, обе су се мешале.