Бранич

број 5 и 6.

капара при куповини

отр . 397.

што су то до сада сви износили, већ исто тако и усмено; бар се то изрично вели у тексту: 8ирег ЈасЈепсЈа етМопе.... 81Уе јп вспрМв 81Уе вте вспрМз; 8ирег 1ас1епс1а не односи се само на 81л-е т 8сг1р1;18, као што се до сад држало, т. ј. на уговор који писмено треба закључити у будућности, већ исто тако и на усмени уговор, који треба али исто тако у будућности закључити усмено, а не нешто да се односи на усмени уговор, који је већ усмено закључен; да се нешто то хтело изразити, не бисмо онда имали 8ирег !ас1еис1о.... 81\е 8те зспрИз већ бирег {ас1;а.... 81Уе 81пе зспрМв; кад би тако место гласило, онда би се могло о том говорити, да је и у римском праву била призната пенитенцијална^ара, чије је главно обележје, да би се од свршеног уговора могло одустати, чим би се она дала; али међу тим према тексту не може ни бити говора о том; та то би значило, да је Јустинијан овом конституцијом увео једну од веома замашних рефорама у праву, која би се противила целокупном дотадашњем развићу римског права, да је он сам тога несвестан био, доносећи је, јер он изрично о том на другом месту вели: шћИ а ио Ј ј18 т ћијизтосИ уеисиПоиИзиз ЈппоуаШт ез! — А нешто да је и доиста реч о свршеном усменом уговору, онда бпсмо имали још гору недоследност: у нрвом делу говори се само о уговорима које треба закључити, који још нису перфектни; за чију перФекцију још нешто достаје, због чега се може од њих одступити, ако се што ара није у напред дала; дакле, и од свршеног уговора могло би се одступити — ако се речи зп-е 8те бспрИз односе на свршени усмени, као што сви тврде — ако се што ара није дала ?! (према том имао би права Втиш, да је сирска књига компилација римског права, јер тамо се одиста и могло одступити, па ма уговор и био свршен; у римском праву бар тога није могло бити). И осим тога Јустијан би на једном месту помешао две по све хетерогене ствари, о којима се нн по чем не може говорити на једном месту. И ако би зар овде и била погрешка, чудновато би било, да се та иста погрешка понавља неколико пута у тексту (согриз-у); свуда се речи 81\"е 111 бспрПб 81\*е 81ие бсгчрИе односе на један и исти глагол у истом времену, а не нешто, као што би требало по мишљењу већине, на исти глагол у разним временима. Једна погрешка, која се тако често понавља, баш ће БРАНИЧ 26