Бранич

27*

број 5 и 6.

ка.пара при куповини

отр . 399.

■се закључује било пасмено или усмено, онај којн не хтедне испунити уговор, ако је купац губи што је дао, ако је пак продавац да се натера да врати дупло, а није допуштено, да му се још шта изузме). Све се своди на то, да ли уеисШло се1ећга1а ев1 значи нешто са свим друго но зирег :1;ао1епс1а-ет1лош8; да ли то значи по све перФектну куповину или тек започету; да ли се се1ећгаШз може заменути са (ас1епс1и8; ако би што ет1Јо се1ећга1а ез4 значило толико колико да је куповина свршена (било писмено или усмено), онда институције не би биле просто понављање кодекса, у њима би се говорило о са свим нечем другом, но што је то случај у кодексу, где се говори о. уговорима које треба тек доцније закључити; ар;о би се!ећга1;а значило свршено, онда би смнсао текста био овај: чим се куповина било усмено или писмено закључила већ, и ара дала, могло се одступити од ње, ако би се хтело да се ара изгуби; а не као што други тумаче, да је усмен уговор већ свршен, а писмен да треба тек доцније закључити; бар се у тексту не прави никака разлика измеђ писмених и усмених уговора; се1ећга!;а се односн како на 81уе т зспр418 тако исто и на 81уе 8те зстчрМб; ако би се1ећга"1а значило свршену куиовину, онда бисмо овде имали ару пенптенцијалну, а не пеналну (нити час пенптенцијалну час пеналну, како већина мисли); онда би институције изнеле са свим једну новину по римско ираво, а не би било понављање кодексовог места; али кад би се1ећга1и8 значило свршену (управном смислу), онда бисмоимали многе недоследности у самом тексту, Ј ;оје се ничим не дају оправдати; тако се у почетку самог места вели, да се односно усмених уговора шћП а поћЈ8 1пиоуа1;ит ез!; т. ј. код свршене усмене куповине ара је само доказ перфекције; међу тим по овоји даље оиа не само да би била доказ перФекције (коиФпрматорна) већ би била и пенитенцијална; она би учинила велику промену у римском праву, чији је осиовни принцип, да се од свршеног уговора не сме одустати ; даље, у почетку се принципира говори само о уговорима које треба закључити; који још нису перфектни, којима још нешто достаје (ех ћ18 с1еебћ роепШепИае 1оси8 ев! е! ро^еб! зте роепа гесес1еге аћ етИопе); а међу тим би одмах по том било говора о перФектним уговорима; даље кодекс и институције износиле би по све нешто различито а не исто,