Бранич

стр. 404.

б р а н и ч

врој 5 и 6.

У Фрадцуској су акционарска друштва уређена законом од 24 Јула 1867. Да би једно акционарско друштво било пуноправно основано треба: 1-о да друштвени капитал буде потпуно уписан. 2-о да једна четвртина по својој акцији буде уплаћена. Али по закону од 1 Августа 1893 у случају кад је у питању акција од 25 динара, тражи се потпуна њихова уплата. У већини случајева ?;ад се уноси један део капитала у друштво не у новцу но у другом чему, онда имају да се испуне извесне нарочите Формалности. Да би друштво било образовано треба да одређени органи по закону буду образовани, онако како је то законом прописано. Француски закон од 1867 условљава најмање 7 чланова, да би се друштво могло образовати; он је прописао и нарочите мере. Да би се добро 'разумели услови под које се подчињава образовање акционарских друштава, треба строго водити рачуна о околностима које постоје. На првом месту могуће је, да једно акционарско друштво буде образовано под истим условима као и свако друго друштво. Извесан број лица хотећи створити једно друштво не обраћајући се публици, они узму све акције и поделе их између себе, но то се не дешава врло често, и то није онај случај што предвиђа закон од 1867, он је циљао на другн случај, а то је следећи: По најчешће, кад је пптање о стварању неког акпионарског друштва, његова привремена правила састави п^ некад једно, а по некад више лнца. Ова се лица зову оснивачи: и сад ови оснивачи н ова лица не узму за њих све акције, но узму само извесан број и путем уписа позивају публику да остатак узме, и овај акт по коме се лица обвезују да узму акције, то је акт уписа. Према овоме што мало час рекосмо, Францускн закони траже, да би акционарско друштво бнло створено, да друштвени капитал буде потпуно уписан и да једна четвртина од суме на коју акцпја гласи буде уплаћена. Уписом, сваки акционар даје свој пристанак на правила, и везан је њима, исто тако као да је учествовао при њиховом стварању. Тражећи да капитал буде потпуно уписан пре образовања неког акционарског друштва, законодавац је хтео да ова друштва буду извесна да ће