Бранич

број 5 и 6.

о акционароким друштвима

стр. 411.

ције буду издале, осиивач ће имати права, првенствено, да упише пре свију ,л ругих. Ове се повластице стављају у правила. Из тога излази да има претеривања у овим особеним повластицама па чак уговарају се повластице у корист оснивача, који нису никакове услуге учинили. Ове повластице могу нанети осталим акционарима врло знатне штете; с тога је Француском законодавцу била прва мисао 1867 да их предупреди и ове су одредбе биле са свим на своме месту и оправдане, Законодавац се трудио да их у корену спречи, а оне су потицале с тога, што су оснивачи сами састављали правила. Законом од 24 Јула 1867 одлучено је да процена удела у натури, којим се дају нарочите повластпце, важе само кад ове одредбе приме акционари на своме главном скупу чл. 4, 27, 30, и прописао је са свим подробне мере за предохрану. Кад има неки удео у натури, овај се закон није задовољио са једним главним скупом, требало је да ово буде поднесено на проучавање и оцену првом скупу акционара, и други скуп акционара може одобрити уделе и повластице, пошто први ноднесе свој извештај одштамнан и ако је достављен акционарима најмање на пет дана раније, но што се има држати овај други скуп. Као што видимо Француски закон не забрањује никакве посебне повластице, а као што смо рекли полазна је тачка законодавчева, да утврди услове, који се морају извршивати да би спречио злоупотребе што је у осталом са свим тачно. Међутим треба признати, да треба врло много па да овај закон постигне своју циљ. Ове су уговорне тачке врло честе и врло је тешко законодавцу да их сасвим забрани. Претходни скуп акционара који се има састати пре оснивања друштва, састављен је од акционара који имају врло велико иоверење у оснивачима, и ово новерење чини да акционари бирају за ироцену ових удела лица која су им назначили оснивачи. Но у осталом има у овоме закону од 1867 чл. 4 изузетна одредба која предвиђа преваре и злоупотребе, ако би се десиле ггри процени удела у натури. Бива да ови удели у натури сачињавају заједничка добра оснивача и да оснивачи сами за себе стварају друштво. Законодавац је решио, да у овоме посебном случају нема места да се врши процена од' стране глав-