Бранич

стр . 416.

б р а н и ч

врој 5 и 6.

Белгији закон од 1873 допуштао је један други оистем ноништаја, законодавац је желео да потпуно одстрани поништаје због уплата, и законом од 22 маја 1886 измењен је ранпји закон. Док друштвени каиитал није био потпуно уписан, закон од 1886 одлучује да се оснивачи сматрају да су хтели сами за себе узети акције неуписане; и тако, кад се друштво основало пре но што је уплата положена, оснивачи су одговорни за уплате које нису положене. Усвојени ситем у Немачкој практичнији је. Да би се немачки систем разумео ваља знати, да акционарско друштво не постоји док правила не буду заведена у трговачки регистар. Кад хоћу да правила буду уведена, треба се обратити молбом суду, Где се регистар води и суд наређује да се држи главни скуп под председништвом једног судије и овај ће главни скуп видети,. да ли су сви услови испуњени и тек само од тога момента друштво ће бити уведено — уписано. Добре стране овога система не могу се порицати, он умањује неправилности и уннштаје, али има својих незгода доста тешких, тако да се његова примена мало може желети, преваре су многобројне, немогуће је да их судија који председава скупу открије све; може бити обманут и тада судски углед изложен је моралној одговорности. Овај систем, уводећи јавни орган даје публици поверење које премаша стварне границе. Оснивање акционарског друштва то је сгвар приватна, и зар не би требало одстранити јавне власти. III Обзнањиваве акционарских друштава. Са оснивањем акционарских друштава стоје у вези одредбе које се односе на обзнањивање. Акционарска друштва стоје у непосредној вези са трећим лицима, ова трећа лица то су она која обав.вају послове са друштвом. Број ових лица је врло велики ; важно је да они знају друштвена правила, са којим они ступају у послове, у свима државама, друштва су подчињена извесним одредбама и начинима како треба да буде обзнањена, тако: Ми већ знамо да су у Француској друштва сва уређена законом од 1867. У чл. 55 и следећим налазе се