Бранич

број 5 и 6.

о акционарским друштвима

стр. 431.

На који су начин законодавства решила ова питања. Ми ћемо видети да са својих тешкоћа ова законодавна гштања нису подједнако решена у Француској, Немачкој и Италији. У Француској закони од 1856 хтели су да уреде друштва и уведен је најстрожији систем што се може замислити. 1-о Ма како да би се противно уговорило, први уписници, доцније преносачи и имаоци акција у даном моменту били су обвезни да положе уплате; друштво се могло обратити или на једне или на друге да положе уплату. 2-о Да би ово постигао закон је тражио да акције остану на име до потпуне уплате. Овај је систем био најповољнији за реализовање друштвеног капитала, али он је имао и својих незгода, што смо ми мало час напоменули, јер само застарелошћу од 30 година могло се ослободити од ове обвезе. Законом од 1867 измењен је закон од 1856. Одредбе чл. 3 исте су за обе врсте друштава; оне су биле измењене законом од 1-ог августа 1893. Не могу се лако разумети одредбе овог закона за што је он оставио да се и данас примењују одредбе закона од 1867 на друштва која су основана пре овог закона од 1893. Да -видимо какав је био систем закона од 1867. Он поставља два главна правила: 1-о Први уписници, доцнији преносачи и имаоци акција одговарају солидарно за уплате, друштво се може обратити или на једне или на друге. 2-го Да би друштво могло гонити једне или друге, акције морају гласити на име до потпуне уплате. Ово су исте одредбе које су биле и у закону од 1856, али између ова два система постоји огромна разлика, јер овај закон допушта да се у правилима може уговорити, да кад акције буду уплаћене са половину, да могу бити преобраћене у акције на доносиоца, било је дакле могуће да се канитал реалише само у половину 1 ). Закон од 1. августа 1893 поставља други снстем: 1-о Први уписници, доцније преносачи и имаоци акција солидарно су одговорни за уплате.

Ј ) Тауаззепе, Тгаћб с!сз зосШез спПез е! соштегмакз I. II А* 1050. 28*