Бранич

БРОЈ б И 6.

О АКЦИОНАРОКИМ ДРУШТВИМА

отр . 433.

Између закона које смо навели има их који нису достиглн до ове тачке. Тако холандски законик од 1838 чл. 41 и 42 и ако одређује да акције до потпуне уплате остају на име, ипак допушта да друштво може чинити са свим новацију примајући као једног јединог држаоца на кога је акција пренета. У Швајцарској, Федерални законик о облигацијама, чл. 636 и 637 допушта пуноправно да акције могу гласити на доносиоца после уплате од 50°/ о . Које је лице по њему одговорно за уплате? Законик поставља разлику, ако су акције на доносиоца обвеза остаје на уписнпку, а оне се могу уплатити само по прописима посгављеним у правилима. Ако су акције на име сва лица остају у обвези, само што друштво може примити као једно одговорно лице последњег имаоца. Овај законик наређује да уступљачи остају у обвези ако друштво падне под стечај у истој години '). VI. Законоке одредбе о уре^еву акционарских друштава. — Главни окупови акционара. До сад смо се бавили проучавањем друштава у погледу њиховог оснивања. Да пређемо сад на одредбе о уређењу друштава у пугледу њиховог делања. Закон поставља разне одредбе по којима се друштва морају управљати у њиховом делању. У разним државама законодавства су различна у погледу одредаба о друштвеним органима, и често пуТа разлике су доста знатне. Код сваког друштва, има лица која представљају друштво. Измеђ организације акционарских друшгава и политичке државне организације има извесна аналогија; управљачи и руковаоци представљају извршну власт, особе које врше надзор представљају законодавну власт. 1-о Главни скуп акционара 2-о Управник и руковаоци 3-е Управа и надзорни одбор. 1. Главни скуп акционара. Главни скуп акционара има врло пространу власт. Швајцарски Федерални законик иде дотле да каже, да

ј ) 1 ј} г оп — Саеп е! КепаиК;, Тг. (1. Бг. сош. {. II. р. 540.