Бранич

број 5 и 6.

о акционароким друштвима

отр . 435.

капитала, немају права да захтевају, да главни скуп буде сазван. Постојп једно посебно и врло тешко питање које је у Француској познато под именом, свемоћност скупова акционарских. Скупови акционара могу, с већином, мењати правила, мо/ШФИкације могу бити врло озбиљне. Које су то измене што их они могу чинити? Ово је питање врло важно, и оно се и означује под именом »питање свемоћности". Ово је питање са свим специјално код акционарских друштава; јер се оно и не налази код друштава јавног ортаклука, пошто за сваку измену уговора тражи се пристанак свију чланова. Како се ово питање поставља код акционарских друштава, а код ових је друштава број акционара врло често знатан и не би било наде да би се могао добити пристанак свију чланова; то би било немогуће извршити ма какве измене у правилима без једногласности. А то би значило да су статути непроменљиви. Ми нећемо проучавати сва питања о главним скуповима акционара, пошто их има врло много а не представљају великог интереса, но ћемо истаћи само три главна питања: 1-о Коме припада право гласа, ако припада свима акционарима, да ли је број гласова сразмеран са бројем акција? 2-о Којим лицима припада право сазива? 3-е О главним скуповима где акционари могу мењати правила и у којој мери. По првом постављеном питању имаћемо да испитамо три тачке: 1-о Право гласа при главним скуповима Француски закоц не поставља, у погледу права гласа, једнаке одредбе, које би се примењивале на оба акционарска друштва. Закон од 1867 код анонимних друштава означује за главне скупове три врсте скупова: а, оснивачки скупови. б, обични скупови. в, ванредни скупови. Оснивачки се скупови састају у времену када друштво још није основано; одредбе у статутима о извесном броју акција за учествовање на скуповима не примењују се за ове скупове. Сваки акционар ма колики број акција да има може учествовати при решавању