Бранич

БРОЈ 5 И 6.

О АКЦИОНЛРОКНМ ДРУ ШТВИМА

отр. 437.

Постављено је било једно питање и на које је јуриоируденција имала да донесе своје решење по предмету акционара и оних који имају право гласа. Питање се састоји у овоме: Код акционарских друштава врло често бива да су руковаоци и управници и акционари, да ли управници н руковаоци, у исто време и акционари, могу гласати на главним скуповима за одобравање рачуна за које они траже да буду одобрени и разрешени? У Француској по чл. 26. закона од 1867 код анонимних друштава управници се узимају између акционара. Главни скупови имају поглавити задатак да се нзјасне о годишњим рачунима, што им руковаоци и управници подносе, и тек кад ове рачуне скуп одобри, руковаоци и управници сматрају се разрешени од одговорности. У закону не постоји никаква забрана да ова лица не могу учествовати у гласању и одобравању ових рачуна, расположење је било да се одговори негативно на ово питање јер не може се бити судија и парничар у исто време, али правна јуриспруденција, држећи се закона, допушта да управници и руковаоци могу, као акционари, уживати • сва права акционара, и да могу гласати о питањима у којима они имају лични интерес. (Агте4 с1и 27 Јапујег 1881, Соиг с1е СаззаМоп-гесшс! <1е 81геу аппее 1883 р. 327). Но италијански се законодавац занима овим питањем у чл. 171 законика, швајцарски законик у чл. 655, оба постављају одредбе да управници и руковаоци не могу учествовати при гласању главних скупова, 1\де су они лично интересованп. Немачки законик доноси исгу одлуку, чл. 190 ; он поставља опште правило, да ни једно лице не може гласати на главним скуповима где је питање о његовом разрешењу од одговорности. Немачки је законодавац ово питање са свим правилно решио. Разни закони постављају и одредбе о кворуму за главне скупове и траже да присутни акционари представљају бар извесан део друштвеног капитала, да би могли доносити пуноважне одлуке на главним скуповима; али и допуштају да акционари могу бити и засгупљени на главним скуповима. Ово већ припада правилима да одреде да ли треба лично учествовати или преко заступника; у већини случајева поставља се, да се за заступника не може узети друго лице сем акционар; али ако би се узело да ова одредба постане општа,