Бранич

БРОЈ 9. ОПАСКЕ НА НАЦРТ ЗАКОНА О АДВОКАТИМА СТР. 719.

том штетно и по државне интересе и по адвокатуру. С тога се с правом можемо у чуду запитати, како је и на који начин наш законодавац дошао на ту погрешну идеју и исту озаконио ?! Врло рђаву сенку баца овај законски пропис на наше правништво, за које верујемо да стоји на приличној висини. Али све ће јасно бити, кад се буде знао постанак овога нрописа. Године 1896 у Скупштини састављеној у великој већини од простих сељака, један посланик, који ни најмање није посвећен у законодавство, истакне ту одредбу као допуну § 4. а измену § 5. зак. о правозаступницимаод 1865 год., 4 који, као што рекосмо, забрањиваше пенсионерима да могу бити адвокати. Тадашњи министар правде, виђени правник, устао је противу тог предлога, доказујући да је исти неуместан, јер је неправедан и штетан по државне интересе и адвокатуру, али се ипак оградио, да од решења тога предлога не прави никакво питање и да ће одлуку Скупштине примити ма каква била, чиме је његово разлагање о штетности тога предлога много изгубило од своје вредности. 5 Једини правник који је устао у одбрану тога предлога, пошто га предлагач не умеде бранити, човек старијег кова и погледа, свео је сву тежину одбране на ово двоје: 1° Кад се какав закон доноси, или учине измене и допуне у закону, вазда се мора водити рачуна о томе, да ли је тај закон користан или штетан по народ. И у овом случају мора се водити рачуна да ли је користан или не овај предлог, па према томе и одлуку донесе. Тежина је овога предлога у томе, да народ може да дође до што јевтиније услуге, а овај закон није начињен за правозаступнике...; и 2° Није право забраннти пенсионерима да уђу уадвокатски ред, као год што није забрањено адвокатима да ступе у државну службу. И кад они могу да заузму места у државној служби, онда зашто онима, који су тиме истиснути из те службе, не допустити да уђу у адвокатски ред? Пенсија је стечено нраво заслужено борбом за толике године, па и није право одузети је при улазу у адвокатуру. А бесмислица је тражити од пенсионера да се одрекну своје пенсије, кад се од адвоката не тражи при ступању у државну

4 в. СтенограФске белешке Народне Скупштине од 1896 год. стр. 159. 5 в. СтенограФСке бедешке Народне Скупштине од 1896 год. стр. 159 и 160.