Бранич

стр . 722.

Б р А н и Ч

број 9.

законодавчеву, па зато је треба избегавати. Боље је с тога уместо: може добити, ставити: добија и тиме избегне свака двосмисленост. Тачка 2. овога члана условљава право задобијања адвокатуре са навршетком 28. године. А тачка 7. тражи да је кандидат после свршених правних наука служио 4 године у суду или војно-судској струци или код адвоката; или на свима местима свега 5 година. А ти су услови потребни и за право полагања адвокатског испита (в. члан 10.). Да нагласимо, да нам је непојмљиво, зашто је унесеиа и клаузула у 2. тачки, поред тач. 7-ме?! Кад се већ признаје да је довољно 4 год. праксе за испит, зашто се то ираво ограничава са још једном годином? Кад ко у 27. годинн већ има 4 год. нраксе (по устројству наших школа то може да буде), на што онда да тај мора чекати још пуну годину за испит, односно за право на адвокатуру?! Ако то није случајна омашка, тешко је онда наћи оправдања, сем ако се тиме, намерно и доследно, не иде на то, да се што више отежа улаз у адвокатски ред, гпто не би требало да буде циљ законодавства у интересу самога тог реда. Пракса од 4 односно 5 година за адвокатски испит односно адвокатско право, да се најблаже изразимо, претерана је. Толики рок може бити само од штете а никако од користи по адвокатски ред. Напред смо истакли да у адвокатури, као слободној проФесији, влада утакмица. Због тога је опстанак у њој осигуран само онима, који имају подобности за тај позив. Ко тога нема, самим тим је осуђен, друге му казне и не треба. Даље, сваки, ко хоће да уђе у адвокатски ред, мора положити прописани испит. А при том не треба губити из. вида ни то, да се тиме искључују из тог реда и они свршени правници, који су продужили правне науке на страни, јер нико нема рачуна да у 35. години отпочне ту проФесију. Па кад је тако, онда на што оволико ограничење, сузбијање, искључиво одавање тој проФесији? Шта се хоће тиме да постигне? Као једини озбиљни аргуменат за то истиче се потреба подизања угледа адвокатског реда, који не стоји на завидној висини. Па је ли тај разлог оправдан? Од како је донесен први закон о адвокатима 1865 год. па до данас ова је клаузула претрпела неколико