Бранич

развнће права н друштвена свест

од Л. Тенона ЛРЕДСЕДНИКА КАСАЦИОНОГА СУДА У ПАРИЗУ први део У[сторијска Школа . ГЛАВА I Иоторијска школа и природно правоЈ^ Правна историјска школа, названа тако, у почетку прошлог века, насупрот школи природног или рационалног права, није осамљена појава правне литературе. Она има заједнице са обновљењем историјске критике, њеном применом на историју установа и идеја, и њеном заменом, у области права рационалистичким апстрактним схватањима која су владала духовима до свршетка XVIII века. Можемо навести, међу највиђенијим представницима овога новог правца, Монтескија, Бурка, Вико, у Француској, у Енглеској и Италији ; Хердера, Ј. Мозера, Хуго, Нибура у Немачкој, који су сви, под разним видовима, као претече правника који су тежили да преустроје, на солидној историјској основи, философију права. Савињи је био тај који је дао своје име овој школи и оживотворио је примењујући на право нову критику у изазваној од своје стране препирци у почетку деветнаестог века, против правника Тибоа, о потребности опште кодиФикације грађанских закона за сву Немачку. 1 На ово разлагање Тибоа, Савињи одговара једним малим списом: Позив нашег врвмена за законог

1 ТћЉаи(. ХЈећег сИе КоЉ^ешИ^кеН ешев аП^етеш ВигјЈегКсћеп Кесћ1з ?иг Беи1;8сћ1апс1 1814.