Бранич

БРОЈ 9.

РАЗВИЋЕ ПРАВА И ДРУШТВЕНА ОВЕОТ СТР. 731.

љивању обостраних ограничења људских радњи; а природно право, од своје стране, показује да не води о томе никаква рачуна. Слобода, онако како ју је она деФинпсада само је, као што је врло добро речено, спољна СФера, простор спиритуално празан. Изван њеног означења чисто Формалног, ова Формула нема у ствари за основ права друге вредности до само вредност признања политичке догме ХУШ-ог века, једнакост пред законом, јер је она само на философскп језик преведена исто тако као и право које је било тако брижљиво израђено, које је само добило по изгледу своју строгу логичку Форму, а под тим облнком оно је освештало у својим главнијим деловима, а поглавито у оним што се односе на улогу државе, најпримамљивија , политичка и економна схватања у овом и у почетку прошлога века. ГЛАВА II Примитивна доктрина — Савињи. Пухта Нова доктрина коју је Формулисао Савињи са широким погледима и ретком концизношћу, у првим својим списима, ставља насупрот овим идеалним конструкцијама правни поредак чисто рационалан, појам права заснован на позитивним податцима историјским, подчињен развићу, и јакој зависности од карактера народа на који се примењује. У програмном чланку, који је написао за први број свога листа, Савињију је називао школом противничком, школом анти-иоторијском. Она се познаје по томе што представља природно право као непроменљиво и апсолутно, као ФилосоФију здравог људског разума. За ФилосоФе природног права, здравог људског разума, свако доба ствара слободно и произвољно свој свет, добар или рђав, срећан или несрећан, према својој интелигенцији и својим силама. Ту не може никако бити гледајући овако на ствари да се цени раније време, које нас не може ничему научити за уређење садашњег стања. Историја је само збирка политичко-моралних примера. Насупрот овоме историјска школа учи да нема изоловане људске егзистенције, и да све оно што нам се чини као тар;во, није у ствари ништа друго до само део целине више уздигнут и више простран. С тога она индпвидуу никад ннје узимала као просто једпнство, не-