Бранич

ИЗ СУДНИЦЕ

XVIII Поновљење парнице ложе се само једанпут тражнтн, а свако доцније тражење суд лора, и без доставл.ања тужбе на одговор и одређивања рочишта, по званичној дужности, одбацнти (Одлука одељења Касац. Суда) Браћа Минх, Фабриканти из Параћина, молилр1 су ћупријски првостепегш суд да им одобри поновљење изгубљене парнице, коју су против њих водили г. Др. Ст. Вељковић, предс. Касац. Суда у пенсији из Београда, и г-ђа Иаталија Богдановићка, из Параћина, због употребе воде и накнаде штете, наводећи, да је у првој парници као доказ употребљено од стране тужилаца уверење суда општине бошњанске од 5 септембра 1899 год. Бр. 1025, које је неистинито и лажно, а они за то нису знали приликом ранијег тражења поновљења ове парнице, од кога су тражења били одбијени. Тужбу ову суд није доставио на одговор туженима, нити је рочиште одређивао, већ је ио размотрењу тужбе и њених прилога нашао : »По § 432. грађ. пост. поновљење парнице само се једанпут Г тражити може, а свако друго тражење поновљења парнице. одбациће се по званичној дужностп." Па како се из решења овога суда од 4 маја тг., Бр. 9671, које су тужиоци уз тужбу поднели, види, да су тужиоци већ једанпут тражили код овога суда поновљење парнице, коју су тужени г. Стојан и г-ђа Наталија водили против њих због накнаде штете и употребе воде, а која је извршном пресудом Апелационог Суда од 2 септембра 1900 год., Бр. 3048, расправљена, и да су истим решењем, које је по њиховом признању у тужби извршним постало, од овога тражења као неумесног и недоказаног одбијени, — то се према горњем законском пропису, — дакле и без тра-