Бранич

врој 10-12.

РУСКИ ЗА.КОН

стр. 809.

ницама, кад ое на претресање износе слични послови, учествује савјетним гласвм предсједник котарског суда. Дишиплинарним путем могу поменути чиновници да на себе навуку: укор; опомену са иривременом обуставом од службе; свргнуће са звања. Ове казни удара у окружним главним градовима и у градовима без округа, против чланова уираве, против помоћних чиновника начелникових и градског секретара, комисија за градске послове. Ова пошљедња може да подијели опомену или укор, без уврсбе у званичне списе, и начелницима окружних главних градова, њиховим приставима и члановима управе; за пошљедња два лица она може да то уради и у главним градовима. Свргнуће начелника у главним градовима може да слиједи само, пристајањем министра унутрашњих послова, уз превишњу дозволу. И предатба градскијех чиновника ради суђења редовитијем судовима реди се према њиховом звању и важности града, и спада у дужност разнијех, већ напоменутијех власти, тј. комисије за градске послове, министарства унутрашњих послова, и управљајућег Сената. Овијем се завршује еФективни закон 11 -тог јунија 1892. Долазе за тим још неки додатци, наиме 1) одредбе, о једноставнијој градској управи, о могућем уведењу које говорисмо већ на другом мјесту; 2) одредбе о састављању, прегледању и извршивању градскога буџета, и о рачунарству. Ови се додатци приказују просто као проведбени напутци, који, наравно, улазе у потанкости, те би овдје били излишни; битнијех надометака сада прегледаном закону у њима нема, као што их, по самој нарави ствари, не може ни бити. Додан је на крају још један преглед о преинакама казнених и осталих законских одредаба, проузрочених проглашењем горенаведеног закона, као и о налозима државног савјета и министарског збора. И ако закон, рећи ћемо на завршетку, препушта државним властима, да контролишу, а у неким случајевима изабрањују закључке и одредбе градскијехуправа, то је опет самоуправа, аутономија градова, била мисао која је законодавца руководила, те овај закон представља бездвојбено велики корак унапријед у животу и развитку рускијех градова, иремда се до потпуног, слободног развоја варошког духа у напредном смислу још много хоће.