Бранич

138

Б Р А Н И Ч

кад какво лице служи као орган испољавања туђе воље, али с том разликом, што ће оно овде бити као заступник, не односно саме воље, већ односно изјаве воље. „Заступништво се јавља и тамо — говори Виндшајд — где лице које води туђу ствар, на основу самог овог вођења ствари врши правну радњу, јављајући се у њој не као заступник — наравно да ради у своје име и за себе, већ с предпоставком, да последице које из те правне радње поникну, пренесе по том на принципала. Како у једном, тако и другом случају, порицало се постојање заступништва, но то се очевидно противи упо*треби самих речи, као што то у односу према последњем случају примењују и они, који прп постојању таквог случаја говоре о посредном или непотпуном заступништву. Отуда потиче то, да је по.јам заступништва и сувише неодређен, због чега се такав појам не може сматрати као технички у области права. У опште заступништво постоји онде, где ма ко ради у место другога". 1с< Сматрати нунција као заступника у изјави воље (51е11уег1ге1ипЈ т сЗег Егк1агип§) не може се дозволити , јер се то по примедби Нерсесова — представља као логичка немогућност. „Ако нунције — говори Нерсесов — игра улогу заступника у изјави воље принципалове т. ј. ако се учињена изјава воље правно сматра као изјава другог лица, такав ће нунције по логичкој нужди изражавати сопствену вољу, природно ео 1рзо биће и заступник у вољи. Не да се ни замислити, да би А изјавио вољу другога лица Б, ако је овај последњи не би сам изјавио. Таким начином принципал, предавајући своју вољу другом контрахенту помоћу посланика — нунција, има сам вољу и сам је изјављује, а посредујуће лице служи само као оруђе предаје већ изјављене воље. Нунције предадавајући контрахенту извесну — изражену вољу, не предаје је као изјаву своје сопствене воље, већ као изјаву воље принципалове. 104 Унгер. Његово се гледиште у кратко састоји у следећем. У случају заступништва — говори он — правни посао који је закључио заступник има онакав исти значај, као кад би га закључио сам заступљени, и правне последице, које потичу из овога правнога посла, прелазе непосредно на заступље104 В и н д ш е и д г — „учебн. пандект. права," л. I, § 73 ир:ш. 2. стр. 162 н 163. 1(6 Н о р с е с о н т>, Љ стр. 14.