Бранич

146

Б Р А Н II Ч

ћих лица с друге, још се не може категорички тврдити неправилност правне фикдије. Ја се могу послужити речима самога Васковскога да побијем његово гледишге. Ол тврди, да узајамни споразум три стране служи као основ заступништву т. ј. да правне последице закључензг правног посла непосредно прелазе на заступљенога. На крају крајева из тога излази само то, да се споразум између заступника и трећега лица цени као споразум између прпнципала и трећега лица, јпр друкчпје не може ни бити. Одкуда пак Васковски може да изведе споразум принципала с трећим лицем, као он — принципал може и да не зна, постоји ли такво треће лице у свету, ако се не прибегне правној фикцији. По м)м схватању и Нерсесов, кад би се потрудио да докаже на основу чега сматра принципзла као правог и првобитног субјекта правнога иосла, на крају крајева дошао би такође на правну фикцију. У самој ствари, гледиште Нерсесова, да се као контрахент правнога посла јавља заступник, а као субјект права и обавеза, које потичу из правнога посла — прпнципал, не могу а да не признам као правилно, али се ипак с друге стране ради оправдања тога мора прибећи правној фикцији. Да узмемо један пример: А поверава Б да купи за њега какву кућу; Б купује, јавља се као контрахент правнога посла, а А стиче права и обавезе — јавља се као субјект правнога посла. На који се начин може сада да сматра А као субјект правнога посла друкч гје, ако се не сматра фактички воља Б при закључивању правнога посла, као правна воља А, другим речима како се може сматрати А као субјект права и обавеза, ако радње заступника Б не будемо сматрали као радње заступљенога — принципала А. Ево шта говори Казанцев побијајући изложено гледиште Нерсесова. „У осталом, као што изгледа, Нерсесов као и да не жели да истражује никакав основ ради оправдања тога, којим начином из правнога посла, који је закључио један, прибавља други права и обавезе, с тога, што се по његовом мишљењу, формула заступништва оснива на иодели својстава контрахента и правнога субјекта између два различна лица; но међу тим сам он признаје поменуто прибављање права и обавеза као неприродно". 13 ' ш. Казанц冄Учете о ирелст. и гражд. пракћ", к. I.' стр 111 п 11 . Опо, 1мто сам горе качао, односи <;о п нч ц, монуто I леципгг.; Еиецкога.