Бранич

170

Б Р Л Н II Ч

ступп ; на рђавијем земљишту настањено становништво (Геамори) задуживаху се све виша и више код Еупатрида. И најстарије атпнско облигационо право није било ништа друго до постављање границе моћи између моћних Еупатрида и безимућних од њих зависнпх Геомор.1. Да би заштитили ову границу моћи одредише Еупатриди једног из своје средине, да пропише законе, о којима је народ још у доцнијим столећима причао да су крвљу**) писани. Кад је после дошло до разрачунавања између задужених сељака и богатцх господара, ови други опет се пожурише да Солоновим законима помакну границу између њихове моћи и моћи сељака нешто мало у корист ових, и да овима олакшају услове о враћању. Али облигационо право остајаше увек јарам, који је једна социална група наметала другој. Друкчије не беше ни у Риму. Римско облигационо право био је јарам, који наметнуше имућне патриције неимућним плебејима. И ако је ово ,,право" било тако грубо, да под њим плебеји у крвавом зноју морадоше радити за патриције, било је последица околности, што су патриције свом силом своје моћи успоставили ову преграду између себе и потчињених група простог народа. Али увек и свуди остаде и ово најприватније свег приват :ог права по свом бићу ништа друго до преграда, која, постављена између класе и класе, групе и групе надмоћношћу једне, до уништења притискиваше животни нерв слабијих. Ово стварно биће права назвати правим именом, било је за правнике од вајкада свети страх. Но да се све што јс овде речено о бићу права у казненом праву, особито у одредбама у п литичким деликтима много јасније и отвореније истиче није потребно доказивати у времену ,,превратни предлог" („1Јт8ћ1Г2У0г1а §е"). Овде је и најзатуцанијем јасно да власници, према мерп своје моћи, одређују казне против различних радњи, да, и против самог изражавања, ако јо то опасно по држање њихове моћи. Кад у народу ври, кад се духови пробуде, кад постављене препреке постојећег рада господарства постану и сувише тешке за развиће духовне и материјалне моћи народа, кад народ у природном развићу његових снага спречавају и прете да га угуше, и кад се народ окрене против ових препрека, кад хоће да отвори исте, да би прибавио више простора и слободног кретања, кад се ту речју и писмом учи против ових

**) »И« средино Еупатрида добиз јо један човек налог, дч проппше аакине по којнма је ваљало судптп у Атини." (Снгћша I, с. 8. 101).