Бранич

188

В .Е Л Н И Ч

Писац наводи" и такве случајеве, у којима повреда једне кривичне зак. одредбе искључује једновремену повреду друге зак. одредбе. Ово пигање расправља аутор многобројним пртгерима. У првих 10 параграфа развијају се правни појмови, који долазе у примену при теоријском објашњавању § § 73—79 немаког кривичног законика. У једноставне радње у најужем смислу спадају такве радње, којима се један пут вређа једна законска одредба Пошто се намера и нехат не могу замислити код једне и исте последице законске повреде, то се и једно исто кривично дело не може једном и истом радњом извршити намерно и нехотично. Идеални и реални стицај представљају прави стицај злочина. Законски стицај ?у техничком смислу не постоји у случају, када кривични законик више начина извршења једнога злочина сматра као једам једини злочин. Разлика између идеалног и законског стицаја у овоме је: Када постоји једновремена повреда од више законских одредаба, онда идеални стицај постоји само тада, када је могућност повреде од више законских одредаба и сам учинилац предвиђао. Писац наводи даље доста пример?, из којих изводи разлику између идеалног и т. зв. законског стицаја (Оезе^гезкопкигепг). Ово дело је од особитог интереса за криминалисте, јер се, поред теоријског разлагања, одликује и навођењем многобројних примера. V. Ви1<н\ : 7а1г 1е1|П' уош Гог^евеМеп Уегћгесћеп шк! уош ВесМ8#и1е. Оепсћ1вбаа1, Вапс! 59. 177 !. Износећи практичну вредност питања, да ли у конкретном случају постоји продул;ени злочин или више самогталних кривичних дела, Билов критикује дефинцију продуженог злочина, коју су посгавили теорија и практика, а нарочито немачки „рајхсгерихт". Са субјективног гледишта с правом се истиче јединство намере, дакле решење, да се извесно кривичмо дело изврши помоћу више засебних радња. А што се тиче објективне стране кривичног дела, а то је захтев: „спољњег континуитета радње", — њега треба одбацити, јер се не да практично извести. Исто тако захтева Билов да се одбаци захтев, који ставља рајхсгерихт , а то је: „истоветност радње". Најзад наводи Билов, како захтев, да се продуженим кривичним делом вређа „исто право", даје повода непрестаним контроверзијама, те с тога предлаже овако дефинисање : „Када се исто кривично дело изврши више пута са више