Бранич

којн до тужбе нијо плаћен (и још и иа њега интерес), био интабулисан или неинтабулисан! То исто вреди и за § 604. а. И овај се параграф не тиче само интабулисаног интереса, него и интабулисаног и неинтабулисаног. Код суда онда с интересима, о којима ти параграфи говоре, има овако да иде: II кад је интерес застарео, ако се дужнлк застарелошћу не брани (§ 949), суд ће интерес досудити А ако се дужник брани, суд ће дужника у онолико ослободити, у колико је интерес застарео. Но п ако се дужник застарелошћу не брани, а наплаћена интереса до тужбе буде вигне него што је главница, суд онда сам, на име интереса до тужбе, не сме досудпти више него што износи и сама главница. * * Овај рад у Касационом Суду, као рад његове већине и мањине у истакнутом питању, толико је одвојио од рада какав је праведно очекивати од највишег суда у земљи, да заслужује пажњу и претрес не само са стране законске и правне, него и са још некојих страна. Површност која човека леди!... Непршшчни разлози у не прилпчном облику. Као да човек чита неку шалу, особито кад чита мшнљење кссационе мањпне. Туце и по параграфа. II откуд лакше беше изнаћи толико нараграфа за криво мишљење, него ли њих мање за мипивењз право? Свуд као да је у нас ушао неки бес. Све да нам је непгго што није обично. Није нам иначе посао нпкаква мајсторија. Доказати даје двапута два четири, то је обично и није никаква мајсторија. Али доказати да је два пут два три, то је тек мајсторија. За ово питање, које је истакнуто, закон је јасан. Јасан је баш и ономе који о овом питању ништа и с друге које стране не би знао. Алп рецимо да је и нејасан. Откуд и онда та тежња, да се докаже да по њему не треба интабулисани интерес да застарева? Ради чега је постала и интабулација и остале обезбеде? Зар није ради кредита? Зар кредит није бпо и некада и зар данас није још и више душа живота, радиности, трговине, управо свега чиме се држи свет? И да и није закон јасан, иде ли то тумачење у прилог онога ради чега овај закон и постоји? Иде ли у прилог кредита? По кредит је баш то потребно, да застарева и нт ер ес интабулисани, а за неинтабулисаии и није толико стало. Интерес неннтабулисани, то је ствар самоњих двојице, повериоца и