Бранич
4
заступништво у грлт.лнском праву 477 ниоце таквог гледишта, да не би требало без условно дозвољавати властодавцу, а тако исто и пуномоћнику право, да се одрекну од пуномоћства. Тако нпр. Кавелин™ говори следеће: „право одрећи се самовољно од услуга пуномоћникових и од пуномоћства, које је властодавац издао, претпоставља, да је пуномоћство издато из пријатељства или другарства, без икаквих предходних обавеза између властодавца и пуномоћника, али у ствари такви су случајеви ретки; обично издавање пуномоћства јавља се као резултат претходне обавезе и спроводи се узајамним новчаним рачунима између властодавца и пумомоћника. Испуњење овлашћења, које је изражено у пуномоћству, може бити и врло често бива само као испуњење обавезе, по којој се прима капара; тако исто често се дешава, да је овлашћење издато пуномоћнику на какву радњу са имовином властодавчевом (ппр. право да даје имовину властодавчеву под закуп или у залогу) само испуњење обавезе, по којој је пуномоћнпк уплатио властодавцу сву суму. И у једном и у лругом случају, једнострани уништај силе пуномоћства или важности овлашћења биће нарушавање обавезе, што се наравно не може забранити али што такође не треба сматрати као просто и природно коришћење својим правом." Такође и бриселски суд држи се тог истог гледишта, да сам властодавац или сам пуномоћник не могу да пониште пуномоћство без пристанка другог с тога, што је то уговор, где се тражи пристанак обеју страна. 4 " Мени се чини да је овакво гледиште неосновано, без обзира на то, да ли је пуномоћство било с наградом или без награде. Истина, да с пријемом од стране пуномоћника пуномоћсгва, ксје је издао властодавац, потичу правни одношаји, како између властодавца и пуномоћника с једне стране, тако и између њих и трећих лица, с којима је пуномоћник у место и у име властодавчево закључио правни посао с друге стране, али сви ови правни одношаји, који потичу из пуномоћства, заштићавају се разним средствима, која смо ми већ расмотрили, и ни у колико не може да послужи као сметња, да се властодавцу или пуномоћнику да право, да се по својој увиђавносги одрекну пуномоћства. Ствар је у томе, што и браниоци
413 Кавелинг, — Љ. стр. 38 и 39. 314 БаПог — „К6рег1о1ге с1е јипзргиДепсе", I. 30. Бр. 428. стр. 752.