Бранич

б р л н ii ч

Р а и I \У 11 и ћ 2 к у, Оћег1апс1еб-^епсћ1бгаШ, Уог^евсМеМе <1еч КесМе« (РгаШб^опзсћеб НесМ) I. Мапп ипс! \УеЈђ — Ј)1е Ећс\ т ег1 'а88ип§'еп. VIII. и 2б1 стр. Вгев1аи, Ес1иагс1 Тген -епсћ. Упоредна правиа иаука која је са појавом Бахофеновог Материнског Права стала тек на чврсте ноге, за последњих четрдесет година она је учинила грдан напредак. Па и ова књига посвећена је компаративчој правној науци са материјалом црпљеним већином из етнографских иаучних извора, Писац је покушао да иам у овои делу пружп систематски опис преисто;»иског ирава и у ирвој књизи свога дела узео је за иредмет „Мужа и жеиу установе (уредбе) брачне". Богати материјал, који је делом сам прикупво а делом средио и то врло марљиво па ипак, по иашем скромноммишљењу, није му одлично пошло заруком да га систематски како ,је сам хтео, п преради. "Г.у је слаба страна овога дела. Нарочито најновија копструктивиа истраживања модерпнх социолога, он није хтео да зна. или се, из буди којих разлога, није хтео на њих освртати. На вшпе места поред лепоте стила, читалац ће у овом делу паићи и па друге диспозиције и погледе, тако на прпмер о принципима развитка о којима вели да су „тако прости, као и сами природнп закони" (...80 етЈасћ, а1б ууагеп 8Ге ><а1иг§е8екге). Међу тим, за мсдерног научника није никаква тајна, да су приролни закони по иекад и сувише комиликовани баш на пољу ирпмитивиог породичног права. Г1а и подела на главе у књизи показује да њој недостаје строго паучнп систем. Тако па пример у шестој глави говори о .,М п огомуштву и Многоженству". Говори о двема брачпим формама у исти мах од којих је прву требао да разради у делу о брачиим групама а другу у делу о поједипачним браковима од којих се многожеиство квалитативпо готово и не разликује, — показује, да се он држао врло мало скрупулозности. Нетачно је даље оно узајмљивање жене гостима својим и примењепе одредбе вестфалског сељачког права на хетеризам, у место да га обради као носледипу опдашњег патријархалпог стања. Нетачиоје, даље, сматрата положај матере према ванбрачном детету као неку врсту хетеризма, у место да у њему гледа старо материнско право. У осталом, дело је тако пупо грађе, да се одиста само собом препоручује. §-§ 8 (:. (I ћ е п г а ис ћ, Котеп^аг 211111 ое81егге1сћ8сћеи аП^етешеп ћиг^егНсћеп Оекехћисће Негаиб§е^ећеп уоп Вг. Мах Всћиб^ег уоп В о п и о 1, апс! Е ) г . К а г 1 8 сћ г е 1 ћ е г, VIII. АиИа^е \У]'еп, Мапг. 1902 I. Ваис1. Ово је један од најбол.их коментара аустр;.ског општег грађанског законика, који пружа неисцрпна материјала за теорију п праксу. Да бп се дело одржало на висини свога задатка, морала се садржииа овог осмог издања у мпогоме изменши према развитку права. Кочептар је овај рађен понова према најповијим сувременим делима, а нарочито су се прпређивачи овог издања обазирали на пови немачки грађански законик и његову литературу .