Бранич

МОЖЕ ЛИ ИЗВРШНА ВЈ1АСТ НАПЛАТИТИ, БЕЗ СУДСКЕ ПРЕСУДЕ, СВУ ШТЕТУ КОЈА СЕ ПО §. 484. ГРАЂ. СУД. ПОСТ. ПОКАЖЕ НОВОМ ЈАВНОМ ПРОДАЈОМ? (ОДЛУКН. ПРАВНИЧКОГ ОДБОРД). Г. Министар Финансија, својим актом од 18. фебруара 1902. г. ПБр. 462. упутио је горње питање Правничком Одбору, с молбом да га он расправи и своју одлуку му достави. Правнички Одбор узео је исто питање у претрес у својој седници од 25. фебруара 1902. г., али није могао доћи до једногласнога решења. Ми ћемо овде изложити мишљење и већине и мањине, уверени да ће, с погледом на саму важност решаванога питања, та мишљења интересирати правничку публику. Мишљење већине (ову су сачињавали: г. г. Рад. Филиповић, судија Касац. Суда, Драг. Атанацковић, судија Апелац. Суда, Ж. М. Перић, проф. Вел. Школе и Рад. Попс-Драгић) по редакциЈИ коју је саставио г. Перић и коју је већина потпуно усвојила гласи овако: „То је једно од уставних начела, да расправљање приватно-правних спорова спада у атрибуције судске власти (чл. 87.). Од тога начела учињен је изузетак у §. 465. грађ. суд. пост. У овом пропису законодавац набраја случајеве у којима правило, да извршна власт може приступити принудној наплати само на основу извршне одлуке судске (пресуде или решења), неће добити примене, то јест у којима такве наплате може бити, ма да нема извршне судске одлуке. Од шест случајева у том §-у предвиђених, нас се овде тиче само онај последњи, јер он једини има карактер приватно-правнога спора. Та шеста тачка §-а 465. гласи овако: Без судске пресуде или решења може се наплаћивати „штета, која би се

Бранич