Бранич

НАПЛАТА БЕЗ ПРЕСУДЕ

ватно-правне спорове. Ову ће штету полициска власт само наплатити, а неће бити потребно да се о њој прво донесе извршна одлука судска. Изузетно, дакле, овде полиција врши судску власт: она је надлежна да извиди да ли постоји онаква штета о којој говори §. 465., и ако постоји, да је досуди повериоиима за чији је рачун наплата вршена и да је затим и наплати. Полиција је овде у исти мах и судска и извршна власт. У осталом, то није једини случај где полициска впаст има и судске атрибуције (у кривичним стварима такви су случајеви чести) Како ће сада полициска власт ту штету да наплати? Ако је први купац положио кауцију, онда ће она ову задржати у име наплате те штете, тако да ако штета, то јест она диференпија у ценама, не износи више од кауције, онда нема никакве тешкоће: из кауције ће се штета измирити. Али, ако купац није кауцију положио, или, ако је ова мања од штете, онда ће полициска власт у првом случају целу штету, а у другом ону разлику између кауције и штете наплатити из другога имања купчевога. Не може бити спора да се овај последњи случај овако мора решити. Полициска власт је, по §-у 465., надлежна да целу штету наплати, дакле, и оно што не би могла наплатити из кауције. Овај параграф је сасвим прецизно и несумњиво поставио правило, да ће п<ЈЛициска власт наплаћивати без судске одлуке штету, која би се новом продајом показала. Он ту не прави никакву разлику између штете која би била мања и оне која би била већа од кауције, и, кад он ту разлику не прави, не можемо ни ми то чинити. Што се §-а 481 тиче, он није никакво ограничење правила постављенога у §-у 465. Пре свега, тај параграф говори о сасвим другој ствари. Он садржи одредбу о томе: шта има полициска власт да ради са положеним кауцијама, када се продаја сврши, па предвиђајући случај, да је било и друге продаје на којој је добро за мању цену продато, налаже власти да ову не враћа првоме купцу, већ да је „употреби на измирење трошкова око нове продаје и штете ако штете буде, што би се на новој продаји добила мања цена." Из овога се никако не може извести да је ово наређење изменило правило постављено у тач. 6. §-а 465., његова стилизација, јасна и одређена, не може да побуди чак ни најмању сумњу да је законодавац у њој хтео ограничавати полициску власт у праву, које јој је дао у наведеној тачки §-а 465.. У цитираном наређењу §-а 484. реч је о сасвим другој ствари; нити је

с*