Бранич

О УРАЧУЊИВОСТИ

35

дејство сваког појединог стања могуће неурачуњивости мора да се узме као узрок, који искључује урачуњи вост, Што се тиче формулисања овог критеријума, ваља имати у виду, да се у свакој слободној радњи воље морају разликовати ови моменти: моћ појимања дела и способност, да се у тренутку вршења дела.управља према ранијем сазнању, т. ј. могућност избора између разних мотива радње Душевно болесни често пута задржавају способност да појме дело, али губе способност да раде на основу оних мотива, који опредељују радњу здравог човека. Дефиниција неурачуњивости допушта само психолошко а не психијатријско опредељивање, јер психијатрија није у стању да да логичну одредбу појма о душевној болести, јер би она онда морала дати и одредбу појама о душевном здрављу, што лежи изван њене сфере. Појам о душевном здрављу може определити само психологија. А психијатрија може указати само на узроке неурачуњивости." Криминилиста А. К. Вулферш мисли овако и истакнутом питању: „При регулисању овога питања од важности је тоскански кривични зак. од 1853. год., који је за појам неурачуњивости узео искључиво психолошки критеријум и тој одредби дао колико просту толико и лепу редакцију: „Неће се у кривицу приписивати повреде закона, ако учинилац није био свестан своје радње или имао слободу избора." При свем том оваква одредба у кривичном законику не би била целисходна, и нарочито би дала повода сумњи у случајевима, када се злочино дело изврши у афекту. С тога изгледа да је најбољи онај систем, који спаја психолошки критеријум са патолошким. Питање о урачуњивости има несумњиво две стране, које стоје међу собом у тесној веси: правничку и медицинску. Медицинска страна указује на узрок, а правничка на дејство. Прва се односи на узроке који код човека искључују разум и вољу; а друга поставља општи захтев односно интегритета способности за здраво мишљење и слободно опредељивање воље. У кривичном законику претпостивља се у опште позитивно опредељивање урачуњивости. И чим закон говори о основима, з*