Бранич

О УРЛЧУЊИВОСТП

37

медицински критеријум, и из мишљења научара, који заступају психолошки критеријум, види се јасно, да се душевна обољења и абнормна душевна стања јављају веома разнолико, и да их није могуће обухватити једним општим појмом. Шта више, по мишљењу поменутих психијатора изилази, да има и таквих можда::их болести, као на пр. општа прогресивна парализа, где психички симптоми уступају привремено, или и сасвим ишчезавају, а напротив физички поремећаји видно се истичу. На основу ових факата мора се извести логичан закључак, да'је медицински критеријум за урачуњивост сам по себи недовољан. Јер када се тврди, да код појединих душевних болести има и таквих, чији симптоми не дозвољавају да се може одмах закључити, да дотични није био.свестан своје радње, а међутим, с друге стране, свака душевна болест или душевни поремећај мења из основа човека и његову индивидуалност, — онда се питање о урачуњивости и неурачуњивости може једино решити на основу психолошког критеријума. Но, разуме се, да је претходно потребно увек констатовати, да ли постоји каква год душевна поремећеност или душевна болест, а то већ спада у дужност вештака — лекара. Лекар има да констатује симптоме душевне болести или абнормног душевног стања, као и да да своје мишљење, од каквог је утицаја таква болест на душевне радње, а суд ће, на основу тога мишљења, решити питање: постоји ли урачуњивост или не? Када би се законом усвојио чисто медицински критеријум за одређивање урачуњивости, тада би увек било опасности: а) да се у појединим случајевима неко прогласи за урачуњива само с тога, што лекар није могао тачно определити дијанозу душевне болести; б) што би лекар онда давао уједно и свој суд о урачуњивости, што никако не може спадати у његову надлежносх; и в) што има таквих душевних стања, која се са медицинског гледишта не могу уврстити ни у какву врсту душевне болести, а међутим се са психолошког гледишта такво стање не може убрајати у стање урачуњивости. Ј, - . ■ ... '- •/ '