Бранич

злочпнство

45

Овај задатак по природи својој дели се у три дела. На првом месту треба да утврдимо да постоји дело: задатак, који се под извесним околностима без икакве тешкоће може решити, ако признање оптуженог буде оснажено исказом два сведока, чији се искази слажу; задатак, чије нам решење под другим околностима проузрокује знатне тешкоће, тако, ако против оптуженог постоји само какав замршен доказ на основу индиције; напослетку задптак, који, опет под другим прилпкама потпуно пркоси нашем труду, да га решимо, тако, ако нама у опште не испадне за руком да учиниоца једног злочпнства пронађсмо, кбо што је то био случај код многих тешких крвавих дела у току последње године. Затим на другом месту имамо да пронађемо правну одредбу за тај случај и да је протумачимо. То је тачка, на којој управо вештина стручно образованог правника треба да се усредсреди. У анализи одредаба за злочинства има он прилике да огледа своје оштроумље и да види колико схвата потребе правног живота. Помислите, господо, на много претресано питање, да ли се-против-правна употреба туђе електричне снаге може казнпти као крађа: Овде је реч о томе, да ли појам „ствар" као што га § 242 крив, законика одређује, обухвата и живу снагу, да ли је одвођење ове снаге „одузимање" у смислу закона. Напослетку трећи део техничко-правног задатка састоји се у примени правне одредбе на дани случај, у подвођењу случаја под закотт, у закључку из обеју премиса, који се јавља у пресуди: „оптужени је крив" или „оптужени није крив". Напротив са гледишта природног поставља нам сд проблем: да криминалитет објаснимо узрочно. Треба да злочинство схватимо као догађај, као појаву спољног света, да га објаснимо утврдивши његове узроке. Ово посматрање може се извести на два начина. Ја ћу обе ове подврсте природног посматрања ставити једну другој на супрот и једну назвати биолошком а другу социолошком. Са биолошке тачке гледишта јавља нам се злочинство као један догађај у животу појединог човека, који се мора објаснити особеношћу, индивидуолношћу тог појединца. Овај начин посматрања као психолошка мотивација злочина одавна је свима нама добро познат. Нису ли се велики и мали песници свих времена и народа постарали да у епосу и драми, у роману и новели објасне заплетене путеве, којима страст води људе злочинству и да нам открију сакривене побуде извршене